Салмонела и листерија се често нађу у храни која раније није сматрана ризичном, као што су житарице, крекери и кикирики.
Болести изазване храном честе су лети због неадекватних услова у којима се држе намирнице у продавницама и пиљарама, јер топлота погодује развоју бактерија које изазивају различите стомачне проблеме. Опасност нас вреба и из салате, не само из меса за које најчешће сумњамо да изазива тровање. Храна која се најчешће сматра изазивачем заразе је риба, млечни производи и пилетина, а она која је најчешће повезана са тровањем је пилетина, свињетина и поврће. Највећи изазивач заразе је норовирус (38 одсто) – заразно обољење које погађа гастроинтестинални тракт и изазива класичне симптоме тровања, као што су повраћање, мучнина и дијареја која траје неколико дана. Већина одраслих особа се опорави од инфекције без лекова, само уз неопходну хидратацију и одмор. Када је реч о бактеријама, највећи број случајева тровања је због листерије, салмонеле и ешерихије. Салмонела и листерија се често нађу у храни која раније није сматрана ризичном, као што су житарице, крекери и кикирики. Уколико немају неке хроничне болести, тровање храном за одрасле особе није много опасно и уз адекватан одмор и хидратацију, може да прође за неколико дана. највећа опасност прети особама којима је угрожен имуни систем, као што су оболели од ХИВ-а, особе које иду на хемотерапију… Много мање случајева тровања храном забележено је у кућним условима него у ресторанима, јер у дому често перемо руке и намирнице, кувамо на одређеној температури и држимо месо одвојено од других намирница, као што је воће и поврће.