Лала је биљке која је због своје лепоте кроз историју била симбол царстава, али и економских обрта и кријумчарења
Тулипан или лала цвет је који има много врста, а све потичу са југа Европе, севера Африке, са подручја Анадолије и Ирана, а највећи број врста долази из степа Казахстана. Међутим, данашње лале добијене су укрштањем ранијих сорти, а та мешања довела су до тога да су још лепше и лакше за гајење. И сада, у октобру, право је време да засадите и гајите цвет са богатом историјом.
ВРТ Ако желите да вам тулипан процвета у пролеће, треба правилно посадити довољно велику луковицу. Тло мора бити добро припремљено и обрађено, с великом количином компоста. Луковицу куповати непосредно пре сађења. Оптимална дубина треба да буде двоструко већа од луковице. Лале се саде у лејама на дубини од 12 цм. Земљу на дну јарка потребно је измрвити и затим побости луковице кореном према доле. Размак између њих треба да буде око 10 цм. Након што сте луковицу посадили, лагано загрните земљом. Током хладног периода потребно је заштитити биљку пластичном фолијом или пиљевином.
САКСИЈЕ Саксије треба да имају отворе на дну. Ако немају, потребно је ставити пропусни слој шљунка дубине 3 до 4 цм. На њега стављате припремљену земљу 2 до 3 цм испод руба посуде. Две трећине луковице гурните у земљу, а преостали део покријте маховином коју сте ставили између луковица. Затим их залијте, а вишак воде одспите. Тулипане одложите на хладно и тамно место како би се луковице укорениле и тамо држите 30 дана. Посуде након тога пренесите у просторију где је температура између 10 и 14 степени, али их прекријте како би били у тами. После две недеље саксије унесите у простор где је температура од 12 до 22 степена, с довољно сунца и светлости.
ИСТОРИЈА У Османском царству настала је права помама за лалама, нарочито у доба Сулејмана Величанственог. Године 1554. у Беч стиже детаљан опис цвета, послат цару Фердинанду Првом. Емисари из Истанбула га обавештавају да се у башти палате на Босфору налази строго чувана биљка, прелепа и веома занимљива, коју Турци називају тулипан, што на персијском језику значи турбан. Цвет, кажу они, заиста и личи на турбан. Почетком 18. века, тулипан је и даље међу Османлијама био симбол богатства, моћи и угледа, као и женске отмености, па се овај период мирног развоја и напретка у отоманској ери назива и „доба лала“. Гајење је и даље било обављано по строгим правилима и ограничењима, као што је, рецимо, забрана препродаје ван Цариграда. Казна за то је била прогонство, па се казивало међу обичним Турцима да је лала вреднија од људског живота.
Западна Европа тулипан је видела тек у 16. веку, када је аустријски амбасадор у Истанбулу Огир Гишлен донео у Беч неколико луковица које је добио на дар од Сулејмана и предао их ботаничару Каролусу Клусијусу, који је такође био и управник царских вртова. Године 1593. Клусијус је отишао у Холандију не би ли преузео место професора универзитета у Лајдену, где је такође постао и управник ботаничке баште. Са собом је донео и луковице тулипана и посадио их у врту. Тајно и љубоморно их је чувао, укрштао и стварао нове врсте све док се народ, који је био уверен да лале имају невероватне моћи баш због професорове мистериозне опчињености, није навадио и редовно му брстио део баште са овим цветом. Крадљивци су доста људи снабдели семеном, тако да је муњевит успон тулипана био осигуран.
Оно што ће уследити често се назива и првим економским мехуром у Европи који је довео до слома холандске привреде. Холандијом је, наиме, завладала такозвана тулипоманија, а луковице овог цвета су постале толико скупе да су биле третиране као валута. Али историја је ишла својим током, све до модерних времена где је Холандија највећи произвођач лала: сваке године се од девет милијарди тулипана извезе чак седам милијарди. Идите до прве цвећаре и видите колико кошта једна холанска лала па ћете увидети о каквом се бизнису ради.
