Почетна » Да ли је за висок холестерол увек крива храна: Одговор ће вас изненадити!
Фармацеут Вести

Да ли је за висок холестерол увек крива храна: Одговор ће вас изненадити!

Висок холестерол се не лечи увек лековима. Напротив!

Када се добијају таблете?

Повишене вредности холестерола не значе нужно да ће лекар да вам пропише лекове из групе статина. Одлуку о њиховом увођењу, како објашњава др Весна Мијаиловић, ендокринолог, донеће уколико уз поремећене масноће у крви код пацијента постоји и ризик за мождани и срчани удар.
Да ли пушите,  имате висок шећер, оболеле крвне судове?
Практично говорећи, ако сте старијег животног доба, хипертензичар, гојазни, пушач сте, имате нарушене вредности шећера у крви, оболеле крвне судове, а и ваши родитељи су имали неко кардио и цереброваскуларно обољење, значи да ће вам, када лабораторијски налази покажу повећан холестерол, бити неопходне таблете.
– Утврђивање липидног профила подразумева мерење укупног холестерола, ХДЛ или “доброг холестерола” и ЛДЛ или “лошег холестерола” и триглицерида – каже др Мијаиловић.

Важни су и триглицериди

Ризик да крвни судови постану сужени услед накупљених масноћа је знатно већи уколико су уз вредности холестерола нарушене и вредности триглицерида.
– Удружена појава поремећаја нивоа холестерола и триглицерида представља комбиновану хиперлипидемију и зато постоји висок атерогени ризик – каже наша саговорница.

Које су пожељне вредности холестерола?

Пожељне вредности укупног холестерола су 5.2, триглицерида 1.7 као и што виши ХДЛ и што нижи ЛДЛ.
– У тумачењу липидног профила осим појединачних вредности битан је и међусобни однос укупног и лошег као и доброг и лошег холестерола испољен кроз фактрор ризика и индекс артериосклерозе – каже др Мијаиловић. – Важно је поменути и аполипопротеине – Апо Б, чији број указује на број ЛДЛ честица и кардиоваскуларни ризик као и Апо А1, главни аполипопротеин у ХДЛ честицама који смањује кардиоваскуларни ризик.

Да ли може исхрана да регулише холестерол?

Правилна исхрана и редовна физичка активност у великој мери утичу на вредности наведених честица, али постоје и честице које су генетски одређене и на које не можемо да утичемо као што је липопротеин – а.
– Осим што поремећаји холестерола могу да буду генетски условљени, они могу да се јаве и услед неправилне исхране, седелачког начина живота, али и условљени хипотиреозом, гојазношћу, дијабетес меллитусом, синдромом полицистичних јајника – каже др Мијаиловић.

Да ли је то болест старих?

– Сходно томе, липидни поремећај може да се испољи у свим животним добима.
Дугогодишње присуство повишених вредности холестерола доводи до акумулације масноћа дуж зидова крвних судова узрокујући убрзану артериосклерозу и повећава ризик за развој кардиоваскуларних и цереброваскуларних компликација.
– Када се пацијенту пропишу статини он мора редовно да се прати и не постоји генерализован приступ лечењу – каже наша саговорница. – Циљ контролних прегледа осим праћења липидног профила у циљу безбедне примене статина је и праћење нивоа шећера у крви, параметара јетрине функције, мишићних ензима.