Осећате да су нечија нетрпељивост, негативност, бес, уперени према вама, али не можете јасно да их дефинишете. Једноставно знате да су ту, изговорени или невербално показани, и да су намењени баш вама.
Постајете и сами нервозни, оштри, саркастични, браните се нападом, претварате у нешто што нисте, нити желите да будете. Уморни сте, незадовољни, осећате да сте под сталним притиском и да у свему грешите, а још ако станујете са вашим „тихим тлачитељем“, атмосфера у којој живите све је неподношљивија.
Заправо, жртва сте пасивно-агресивног понашања, и кривица уопште није у вама, иако вам је толико вешто наметнута да осећате као да јесте. Како да препознамо и изборимо се са оваквом врстом понашања, као и какве све последице изазива, појашњава Марјан Тошић, психолог.
Код пасивне агресије нема активне употребе насиља због кога би друге особе имале директне последице, већ зависе од перцепције и реаговања особе према којој је неко пасивно агресиван – каже Тошић.
И као што се пасивна агресивност може свесно злоупотребљавати, тако се може злоупотребљавати и пасивно-агресивно понашање као изговор другој особи да постане активно агресивна и тако оправда своје отворено насиље према некоме ко испољава пасивну агресивност.
Замислите ситуацију да, после неког неслагања, вама блиска особа заћути и дуго неће да разговара са вама. Ви све више „лудите“, једног дана вам „пукне филм“ и ви је ударите јер се та вама блиска особа понаша „пасивно-агресивно“. Тог тренутка ви постајете насилник – објашњава Тошић.
Пасивно-агресивно понашање је углавном несвесно, научено одавно, понекад још у примарној породици, које сама особа не препознаје као проблематично нити као понашање које је уперено против саговорника.
Међутим, пасивна агресивност се може користити и намерно, да би се постигао ефекат, при чему особа не само да је свесна свог понашања, већ жели да и „прималац“ тог понашања буде свестан да се ради о нападу, незадовољству, бунту, само привидно прикривеном. Дешава се и да особа својом пасивном агресијом намерава да испровоцира другу особу на бурну агресивну реакцију како би тиме доказала да је заправо она жртва понашања друге стране – каже психолог.
Како изаћи из положаја „друге стране“ са таквом особом?
– Најпре, потребно је психолошки радити на себи, на стицању што шире мреже увида о међуљудским односима, на изграђивању што прецизнијег вредносног система, како бисмо „у лету“ разликовали оно што је у реду од онога шта није, у понашању једне особе према другој – каже психолог.
Не би било добро да нам сазнање о постојању пасивне агресивности код људи буде одличан изговор за нашу активну агресивност према њима.
