Почетна » Да ли у гостима треба да ИЗУЈЕТЕ ципеле или не? Ево шта налаже бонтон, а шта је ОБИЧАЈ у Србији
Дерматолог Вести

Да ли у гостима треба да ИЗУЈЕТЕ ципеле или не? Ево шта налаже бонтон, а шта је ОБИЧАЈ у Србији

Сваки домаћин има своје правило.

Изување ципела у гостима је у многим земљама неизоставно правило и обичај.

Осим хигијенских разлога, ципеле се изувају и како бисте указали поштовање дому у који улазите.
Наравно, сваки домаћин има своје правило по овом питању, а сигурно је да сте се и ви нашли у ситуацији да размишљате да ли треба да се изујете или не.

Изути се или не?

Скидање ципела у кући домаћина није само ствар удобности, већ и знак поштовања дома у који се улази. Тако на Блиском или Далеком истоку гости који се не изувају сматрају се непристојним. Осим тога, народи на Далеком истоку верују да је веома културно изути се и пред вратима оставити бриге и тешкоће у ципелама.

У Јапану би неизување ципела пред вратима такође значило непоштовање домаћина, а ова пракса није страна ни неким скандинасвким земљама. С друге стране у Лондону, Берлину, Риму апсолутно је незамисливо да изујете ципеле и боси шетате по нечијем стану.

У Србији су, међутим, мишљења о овоме подељена. Изување се поштује првенствено због хигијене, али бонтон онда налаже домаћину да обезбеди довољан број папуча за госте.
У свечаним приликама као што су славе, рођендани или друга већа кућна окупљања, од званица се не очекује да се изују. Али, улазити у нечији дом са јако запрљаним ципелама је крајња неосетљивост и некултура.

Салони за госте

Дилема “изути се или не” најлакше се разрешава онда ако нисте први гост на прослави – уколико видите гомилу обуће у ходнику знате шта вам је чинити. Још један случај када ове дилеме нема и када се треба изути јесте кишни или зимски дан, када се обућа накупи блатом, а није у реду да се вода и блато остављају по нечијем стану.

Мишљење да се не треба изувати пред вратима домаћина потиче од времена када су се гости примали у салонима и просторијама које су биле намењене искључиво за то. Такве просторије обично нису биле опремљене теписима и биле су намењене окупљању великог броја гостију, али блиске особе које су примане у „интимне“ делове куће су ипак морале да се изувају.

Ако се посматра са стране хигијене, изување је неопходно, без обзира о чијој се кући ради – туђој или својој. По речима инфектолога, изување обуће са медицинског аспекта је апсолутно оправдано. На ђоновима је највећа концентрација свих врста микроорганизама, делова инсеката и нечистоће. У ципелама не би требало улазити у спаваће собе, а посебно не у дечију. Прашина са пода је инфективна и алергена, посебно угрожава сасвим малу децу која још нису проходала и особе које болују од астме. Бактерија ешерихија коли само је једна у низу патогена који се могу пренети гажењем у обући по стану.

Гледајући бонтон, изување можда и није по правилима наше културе, али је можда ипак боље заобићи правило лепог понашања и мислити на здравље.