Тетрафобија, или страх од броја четири у азијској и кинеској култури није мала ствар. Четворка која асоцира на смрт није пожељна у нити једном облику, чак нити као број стана, спрата или броја телефона…
У Хонг Конгу срећа, па ни бројеви нису за шалу. Већина становника ће учинити све што је у њиховој моћи како би повећали изгледе за благостањем – чак иако то значи одустајање од повољног стана на генијалној локацији или промену броја телефона, поготово уколико они у себи садрже број 4 или се налазе на 4. спрат.
Најсрећнији бројеви ослањају се на хомониме. Тако се осмица сматра срећном, јер за осам на кантонском (баат) и мандаринском (ба) звучи слично као богатство (фаат / фа). Шест симболизује флуидност, седам заједништво, а девет има конотације дуговечности. Ко може да бира, никада неће одабрати број телефона који садржи злокобну четворку која асоцира на смрт – што више четворки, то је срећа лошија.
Овакво веровање потиче из чињенице да се цифра 4 изговара веома слично као реч „смрт“ или „долажење смрти“. Својевремено је хонгконшка влада, разматрала да мобилним оператерима омогући продају изузетно повољних комбинација бројева на аукцији по већој цени, али ипак су одбацили ту идеју. То ипак није спречило препродавце да угоде празновернима, чак и ако због тога морају заобићи покоји закон. Тако власници пожељних комбинација бројева могу добро зарадити продајом својих СИМ картица, наводно се број 6983 7777, који се сматра екстремно срећним, продавао за невероватних 900 евра.
Апартмани, хотели, канцеларије, па чак и болнице у Хонг Конгу избегавају такве бројеве. Тетрафобија, или страх од броја четири није измишљотина. У бројним зградама не постоје спартови с четворком – након 39. спрата следи 50. Они који су приморани да живе „с четворком“ понекад потраже помоћ кипа Туди Гонг, божанства које чува од негативне енергије и духова.
„Празноверни ритуали људима дају осећај контроле, због чега се осећају мање тескобно. Баш као и религија, празноверје нас може утешити. Будући да Хонг Конг није изразито религиозно место, људима остаје наука – или празноверје! А, они се изгледа радије опредељују за празноверје“, објаснио је хонгконшки професор и аутор студија о празноверју, Јан Занг.
