Почетна » Да ли знате шта је токсично понашање?
Занимљивости Вести

Да ли знате шта је токсично понашање?

Фото: пекселс

Често га запажамо код других, али не и код себе. Токсично понашање је свако понашање које трује односе са другима, али шкоди и нама самима. Како га препознати, који су његови најчешћи облици?

Најчешћи облици токсичног понашања Умањивање нечијег бола. Уместо да помогнете некој особи у тренутку бола, ви покушавате да га умањите, нпр. речима: „Све се дешава са неким разлогом“, или „И то ће проћи“. Тако, вероватно ненамерно, обезвређујете патњу друге особе. Шта радити? Дозволите искуству друге особе да буде то што јесте, без покушаја да одбаците или ублажите њихов бол. Радите на развијању истинске емпатије, покушавајући да разумете перспективу те особе.

Можда ће бити времена и да их научите неке животне лекције; у тренутку бола, међутим, понудите своју љубав, бригу и пажњу који потврђују њихово искуство. Стално критиковање.Ово понашање се често запажа код родитеља одрасле деце. Шта год да друга особа уради, ви ћете наћи неку грешку. Нпр. превише су попустљиви као родитељи, нису прикладно обучени, не одржавају добро хигијену у дому итд. Можда мислите да тако помажете, али такво понашање доводи до очајања особу према којој је усмерено. Шта радити? Пре него што понудите своје мишљење или савет, добро размислите како ће то бити примљено. Подсетите себе, на пример, да критиковање нечијег родитељства готово никад није добро примљено.

Можда би требало да разумете мотиве за своје критиковање, те да са „примаоцем“ критике разговарате о намери и начинима како да промените своје понашање. Индиректно изражавање беса. Конфликт је непријатан, па зато индиректно показујете некоме да вас иритира – често се за овај случај користи термин „пасивно-агресивно“ понашање. Пример: правите шале о изгледу неке особе, што је у ствари лоше прикривена критика. Заогртање критике хумором чини да особа којој је критика намењена делује неразумно ако се љути због таквог вашег понашања. Или, незадовољни сте што се од вас тражи да урадите нешто, па касните са послом или га радите половично. Ово понашање је посебно штетно јер је делимично скривено, што отежава разговор и решење ситуације. Шта радити? Будите искрени према себи када је реч о осећањима која доводе до таквог понашања. Ако нисте задовољни нечим или неким, пронађите право време да то кажете директно и искрено. Избегавање истинске блискости. Стварате емоционалне везе са другима, али налазите начине да та веза не постане превише блиска. Можда се емоционално повлачите, започињете расправу, све време се шалите, или налазите разлоге да мање времена проводите са том особом. У том процесу остављате другу особу да се осећа збуњено и неповезано. Шта радити?

Добро сагледајте образац који понављате када је реч о односима са другима, како се повезујете са другима. Можда није лоше да потражите стручну помоћ за разрешење овог проблема. Одсутни сте када је потребно. Ради се о томе да не дајете праву подршку блиској особи у тешким временима. Можда је подржавате на речима, али се из овог или оног разлога не укључујете довољно. Шта радити? Блиску особу која пролази кроз тежак период питајте каква врста помоћи јој је потребна од вас. Упишите себи у подсетник да редовно зовете ту особу. Запамтите, много је боље да подржавате некога, макар и несавршено, него да будете одсутни, чак и ако не знате да „кажете праву ствар“. Сакривање сопствених проблема. Не делите ни са најближим људима своје главне проблеме, финансијске, на послу, здравствене итд. Можда говорите себи да штитите друге, или да ћете им рећи чим „схватите ствари“. У стварности, делује да нисте искрени и немате поверења у друге. Шта радити? Отвореније делите своје мисли и осећања са блиским људима.

То ће вам вероватно у почетку бити тешко, али на дуже стазе ће бити исцељујуће. Такође, вероватно ћете уз ту подршку доћи и до решења проблема. Стално сте ван фокуса. Ово понашање је тешко идентификовати као токсично јер је пасивно. Не постоји отворен конфликт са неком другом особом, већ је човек све време преокупиран другим стварима, и поклања мало пажње људима око себе. Данас нефокусираност долази од потребе да стално проверавамо обавештења која нам стижу путем мобилних телефона, што нас одвлачи од реалних, стварних односа са људима. Шта радити? Одвојте време у коме ћете пуну пажњу посветити важним људима у свом животу. У том времену мобилни телефони и компјутери нису дозвољени. Вежбајте фокусираност на оно што вам је најважније.