Ово је празнични дан у коме се не раде тежи послови.
Лазарева субота и Цвети представљају крај Великог поста и најаву Страсне седмице, седмице Христовог страдања, смрти и Васкрсења.
На Лaзареву суботу, празнује се спомен на чудо које је Христос учинио подигавши из мртвих свог пријатеља Лазара из Витаније, а на Цвети. Лазарева субота или Субота праведног Лазара, у српском народу позната је још и као Врбица, јер је тада Христа ушао у Јерусалим, где су га дочекала деца.
Према Јеванђељу по Јовану, на вест о Лазаревој смрти, Исус је дошао у Витинију где је његов пријатељ већ четири дана био сахрањен. Дошао је до гроба и затражио да се склони камен. Позвао је Лазара да изађе и овај је то учинио, увијен у погребни покров.
Ово чудо је било и непосредни узрок пресуде на смрт распећем, које ће убрзо уследити. Лазар је живео још тридесет година након васкрсења као епископ на Кипру, где га је посетила и Богородица.
Након Лазаревог васкрсавања, Исус је сутрадан, на Цвети, свечано ушао у Јерусалим, а раздрагани свет свечано га је дочекао, носећи у рукама палмине гранчице. Православни верници као успомену на тај догађај прослављају Врбицу, која за хришћане представља празник дечије радости, јер је Христос, полазећи у Јерусалим рекао: „Пустите децу к мени, јер таквих је Царство небеско“.
У данима Цветне недеље било је уобичајено да се народ кити врбом и копривом. Верује се да ове две биљке имају велику магичну, заштитну и исцелитељску моћ.
