Са забрињавајућом статистиком која показује да сваког дана 43 становника одузму себи живот, Јужна Кореја је без конкуренције прва у свету по броју самоубистава. Упркос снажној економији и финансијском напретку, житељи ове азијске земље најнесрећнији су становници планете. Муњевити скок од сиромашне до данашње 12. највеће светске економије донео је и бројне проблеме. Породица и осећање колективног идентитета и солидарности примат су уступили индивидуализму и непрекидној борби за што боље друштвене позиције и финансијску добит.
Како тврде психолози и социолози у овој земљи, самоубица највише има међу младима, јер су непрекидно под протиском да остварују најбоље резултате у школи, као и да нађу најбоље плаћен и посао у струци. С друге стране, они у средњим годинама свакодневно су притиснути све већим наметима – кредитима и дажбинама који прате вртоглави развој технологије и примат потрошачког друштва.
Како је депресија постала епидемија, морало се хитно делати. Тако је оформљен Хјовон здравствени центар у Сеулу где све особе које се боре с депресијом, стресом и самоубилачким мислима долазе на терапију која подразумева организовање њихове – сахране.
Пацијенти се облаче у одоре у којима се становници Јужне Кореје традиционално сахрањују, фотографишу се и полажу у дрвени ковчег са сликом на грудима. Терапија обухвата и пригодан говор о „покојнику“, на видео-биму се емитује кратак емотиван филм о животу „преминулог“, а сам пацијент пред целом групом чита своје опроштајно писмо. Такође, пацијенти пишу и тестамент. Потом, лежу у ковчег и у њему проводе 10–30 минута. Пале се свеће, а корејски „анђео смрти“ улази у просторију и шета међу „покојницима“.
Реакције су различите, неки имају напад клаустрофобије, многи плачу, неколицина се и сликала смешећи се, јер им је ово искуство било шаљиво. Директор овог експерименталног здравственог центра на крају сваке „терапије“, пацијентима поручи да сада знају како изгледа смрт и да би требало да буду срећни и захвални што су живи. Према досадашњем искуству, готово сви одустану од своје намере да окончају живот.
– Посао цвета – каже Жеонг Јонг-Мун, бивши погребни радник, а сада директор центра. – Трудим се да свим „полазницима“ наше терапије објасним да су проблеми и изазови саставни део живота. Говорим им да се с њима морају изборити, а не поклекнути, и да у сваком изазову пронађу трачак наде и среће. Највише пацијената је из групе средњошколаца и студената који не могу да поднесу притисак да увек буду најбољи, као и родитељи који се након одласка деце из породичног гнезда осећају бескорисним. Имамо и старијих људи који не могу да се изборе с нарастајућим рачунима и трошковима живота – објашњава Јонг-Мун.
Контроверзни метод лечења депресије и губитка жеље за животом, ускоро би према писању јужнокрејских медија могао да се примењује и у школама, јер су депресијом највише погођени млади. Научници сматрају да би суочавање с губитком живота и последњим поздравом упућеним породици и пријатељима на најбољи начин могло да „отрезни“ и освести посрнуле припаднике нације.
