Да се путем ДНК анализе може утврдити очинство, као и да форензичари приликом испитивања злочина, на пример, користе ову анализу, знали смо барем из филмова и ТВ серија. А да ли сте се некада запитали шта се још крије у овом фантастичном молекулу?
Наше прапорекло.
Дакле, путем једноставне анализе можемо сазнати којој хаплогрупи припадамо, и тако утврдити одакле су наши преци дошли и настанили ово поднебље. Или, сазнати да су од давнина баш овде.
Према речима молекуларног биолога др Бојане Панић из ДНК Центра за генетику у Београду, утврђивање прапорекла подразумева узимање биолошког материјала ради анализе оних делова молекула ДНК који су најмање подложни променама приликом преноса с генерације на генерацију.
– То практично значи да је потребно узети букални брис – брис унутрашње стране образа из ког се одређеним лабораторијским процедурама изолује ДНК и анализирају одговарајући делови молекула – објашњава наша саговорница. − Као резултат добија се специфичан ДНК профил, на основу ког се доносе закључци о могућем прапореклу.
Она каже да, кад говоримо о прапореклу, тада мислимо на даље претке, јер углавном сви знамо оне блиске − родитеље, бабе и деде, прабабе и прадеде, и можда још коју генерацију уназад.
– Међутим, даље од тога углавном се не зна. Анализе које се данас раде, а односе се на утврђивање прапорекла, не могу вам рећи име и презиме неког вашег даљег претка, али вам могу дати највероватније географско подручје с ког су ваши преци дошли, заправо неки од њих – каже др Панић. – Требало би имати на уму да се данас прате преци по мајчиној женској линији (митохондријална ДНК) и очевој мушкој линији (Y хромозом). Преци који остају „неухватљиви“ јесу женска линија на очевој страни и мушка линија с мајчине стране, чије гене такође носимо и преносимо их даље.
Како би се добила комплетна слика, рођени брат и сестра носиоци су свих потребних „података“. Како каже наша саговорница, веома је важно комбиновати податке добијене генетичким анализама са знањима из археологије, антропологије, историје и лингвистике, да бисмо разумели како су живеле и како се кретала људска популација.
Занимало нас је и да ли су се неки од тестираних изненадили резултатима.
– Дешава се да се изненаде ако је у питању ДНК профил који није карактеристичан за наше подручје, па се углавном осећају у неку руку посебним – каже др Панић. − У основи постоје два теста, а то су анализа Y хромозома (порекло по мушкој линији) и анализа митохондријалне ДНК (порекло по женској линији). Мушкарци могу радити оба теста, док се код жена може анализирати само митохондријална ДНК, јер жене немају Y хромозом. Њега имају само мушкарци, и он се неизмењен преноси с оца на сина. То практично значи да ће сви мушкарци који имају заједничког мушког претка по мушкој линији имати исти Y хромозом. Он се, ипак, кроз генерације у мањој мери мења, јер се дешавају мутације, али и то је параметар који се прати. Генетички материјал који се налази на осталим хромозомима се комбинује, тако да није могуће пратити шта смо наследили од једног, а шта од другог родитеља – објашњава наша саговорница.
Сигурни смо да ће многи, бар из радозналости или провере знања о породичном наслеђу које се преноси с генерације на генерацију, пожелети да ураде овај тест, па је једна од кључних информација и цена ове услуге.
– У ДНК Центру је могуће утврдити Y хаплотип, на основу ког се одређује Y хаплогупа која даје информацију о највероватнијем географском подручју с кога потичете. Цена те услуге је 12.000 динара. Анализу митохондријалне ДНК не радимо – каже наша саговорница.
Ова анализа се, међутим, може обавити у америчким лабораторијама, односно, може им се послати узорак на анализу. Цена тестирања у САД стаје око 170 долара (тест на 37 маркера), а бар једанпут годишње, најчешће око Божића, овај тест се налази на попусту и стаје око 140 америчких долара.
До сада је у београдском ДНК Центру за генетику око 400 мушкараца утврдило Y хаплотип.
– Поједини су анализу радили због утврђивања сродства и прављења родослова, док је већину занимало управо прапорекло – каже др Панић. − Резултати су готови у року од два до три радна дана, а имамо изузетно добру сарадњу с порталом порекло.рс. Ми радимо генетичку анализу, а они даље порекло тумаче на основу наших резултата, али и других информација као што су презиме, крсна слава и слично.
Верујемо да многи нису ни знали да имају могућност да у сарадњи са стручњацима „пропутују“ векове уназад и сазнају своје прапорекло. У томе ће вам, као што је и др Панић навела, умногоме помоћи Друштво српских родословаца „Порекло“.
– Тајне порекла одувек су интригирале јавност, али и појединце који желе да спознају историју и корене своје породице. Нема особе која се није запитала одакле потиче њено презиме или ко су чувени носиоци њиховог презимена, и да ли су можда у сродству – објашњава Јовица Кртинић, председник Друштва. − Све те одговоре можете потражити под окриљем Српског ДНК пројекта који почива на идејама и активностима друштва ентузијаста окупљених око портала Порекло, чији је циљ да обједини изузетно вредне податке добијене путем Y ДНК анализе, којом се прати прапорекло по мушкој линији. Генетика омогућава да се вратимо стотинама, па и хиљадама година уназад, јер путем генетичке генеологије може да се утврди и најдревније порекло.
Како каже, овај пројекат систематизује резултате генетски тестираних појединаца с простора Србије, Црне Горе, Хрватске, БиХ и Македоније, укључујући и особе које нису Срби, али са Србима деле исти простор и историју, као и сличну генетику.
– Не само да генетика открива интригантне путеве порекла, већ на интересантан начин „прича“ причу о историји и традицији породице, као што је место порекла, родослов, породично стабло, крсна слава, породичне сеобе. Осим тога што омогућава увид у тајне личног порекла, помаже да боље упознамо, а самим тим и разумемо, нашу укупну историју – истиче Кртинић.
Друштво српских родословаца „Порекло“ основано је 2012. године, а из тог друштва основан је портал порекло.рс који окупља стотине сарадника из земље и окружења, па чак и преко океана, који шаљу текстове, прилоге и значајно доприносе раду друштва.
– Сам портал је чвориште из кога друштво усмерава своје активности на пољу истраживања етимологије презимена, становништва по селима, издаваштва. Постоји и значајна дигитална библиотека која се непрекидно ажурира литеартуром која је повезана с истраживањима порекла становништва. Сви могу постати чланови нашег Друштва и остварити бројне погодности као што су приступ базама, библиотеци, обавештења из прве руке, као и члански попусти за тестирања и ДНК анализе. Годишња чланарина стаје 2.000 динара – каже Кртинић.
Активности Српског ДНК пројекта увелико доприносе етнолозима, историчарима и стручњацима из сродних дисциплина у њиховом раду и изучавањима. Бројне сеобе, миграције, сусрети и судари народа, племенâ, културâ, допринели су томе да Балкан буде посебно интересантно подручје за изучавање и истраживање порекла.
На пример, утврђени су генетички профили родова који славе ретке славе, као и готово свих црногорских племена. Такође, данас знамо да су Срби од 50 до 55 одсто словенског порекла, а преостали потомци староседелаца Балкана или, у мањој мери, неких освајача.
– Генетичка генеологија користи термин хаплогрупе, а не народи. Хапло група Е која је на овим просторима једна од заступљенијих, упућује да око 15 до 20 одсто несловенског становништва води порекло од староседелаца, старих балканских народа. Илири су још увек веома мистериозни за историчаре, па се не може са сигурношћу рећи да се иза хаплогрупе Е крију баш они, али постоји велика вероватноћа да јесу, нарочито у јужном појасу наших крајева, који захвата и Косово и Метохију и Црну Гору. Хапло група Е је карактеристична за север афричког континента, па је вероватно да су неолитски становници афричких простора копненим путем пристигли у наше крајеве, преко Блиског истока. Интересантно је напоменути да је ова хаплогрупа најчешћа код припадника црногорских племена Васојевићи, Кучи и Бјелопавлићи. Наравно, хаплогрупе нису хомогене у потпуности, гранају се, мењају, па тако и хаплогрупа Е. Она је једна од најраспрострањених у свету и друга најдоминантнија међу српским народом – објашњава Кртинић.
Хаплогрупа I је међу Србима појединачно најзаступљенија. Готово 45 одсто свих Срба који су досад урадили Y ДНК анализу припадају хаплогрупама I2a и I1.
– Хаплогрупа I представља главни маркер палеолитског човека у Европи, односно, прве људе (homo sapiens) који су ушли у Европу пре неколико десетина хиљада година и затекли неандерталце које су потискивали. Претпоставља се да ову хаплогрупу поседује 15 одсто данашњег европског становништва – каже наш саговорник.
Према његовим речима, уз поменуте Е и I хаплогрупе, на нашим просторима значајно је присутна и хаплогрупа R1а, са око 17 до 18 одсто, при чему треба истаћи да је она типична за источне Словене. Такође, код нас је присутна и хапло група Ј, са око 10 одсто, а карактеристична је за медитеранске крајеве. Она упућује на трагове грчких и јеврејских досељеника, а много мање на турске, иако у нашем народу постоји бојазан да смо превише „измешани“ с Турцима.
– Наше лабораторије дају основни пакет информација, одређују хаплогрупу, са чим је у највећем броју случајева могуће одредити порекло тестираног појединца, док се дубље анализе могу урадити у америчким лабораторијама. Једна од њих налази се у Хјустону. Тамо се, између осталог, обављају митохондријске анализе и све популарнији family finder тестови, помоћу којих, с великом поузданошћу, може да се утврди сродство с раније тестираним појединцима све до седмог колена, било да долази по мушкој или женској линији − каже наш саговорник.
