Огромна већина војних пензионера у Србији, њих око 34.000, крајем прошле и првих месеци ове године, потписала је уговоре о вансудском поравњању, на основу којих им је исплаћено дуговање државе настало још 2008. године. Наиме, јануара те године цивилне пензије су, сходно већ устаљеном начину усклађивања, увећане за 11,06 одсто али не и војне. Оне су до тада биле у систему војног фонда и пратиле кретање плата активних старешина, а од поменутог јануара 2008. потпале су под прописе који важе за цивилне пензије. У сваком погледу, осим по праву на исту повишицу, дакле 11,06 одсто, коју им држава није признала. Зато су наредних година судови засути тужбама војних пензионера. Тражили су да им држава призна и врати дуг. Спорови су трајали годинама, све док у јесен прошле године Влада Србије није признала тај дуг и понудила пензионерима да се вансудски поравнају.
Но ни тада, објашњавају у Удружењу војних пензионера, дуг није признат у целости и остао је спор око 4,21 одсто пензије.
– За овај проценат је активним припадницима Војске Србије септембра 2007. повећана плата. Све до краја 2007, према тада важећим прописима, кад год се повећају плате активним припадницима, за толико се повећају и пензије. Међутим, министар одбране је одлуку о усклађивању пензија донео тек у марту 2008. Републички фонд ПИО, а и судови, тај проценат сматрају ванредним усклађивањем, па је од 11,06 одсто одузео тих 4,21 одсто. Тако су нама пензије увећане само за 6,57 одсто, уместо за 11,06 одсто колико је износило повећање осталим пензионерима у Србији – каже Звонимир Пешић из сектора за информисање Удружења војних пензионера Србије.
Тако је, када се све сабере и одузме, тренутно спорно тих 4,21 одсто пензије и дуг који још нису наплатили неки пензионери који су тужили државу, а нису пристали на вансудско поравнање. На поравнање нису пристали, јер им се то не би исплатило, будући да су већ имали велике трошкове око суђења, а они се, познато је, приликом поравњавања не исплаћују. У Удружењу не знају колико је тачно ових пензионера, али рачунају да је реч о неколико хиљада људи. Они сада чекају своја рочишта.
Ваља знати да војни пензионери који су тужбе поднели током 2012. године и после тога за прве две године не могу да рачунају на наплату дуга судским путем већ само вансудским поравнањем. Надлежни судови у Србији су у пресудама навели да се право на ванредно усклађивање пензија може остварити само три године уназад од тренутка подношења тужбе. Тако се изјаснио и Уставни суд, а и Међународни суд за људска права у Стразбуру огласио се објашњењем да застаревање потраживања настаје када од подношења тужбе истекну три године.
Пошто се пресуде прилично споро доносе, Удружење војних пензионера ће, уколико буде било потребно, од надлежног Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања на време тражити да се садашњи рок за поравнање продужи и после 31. децембра ове године.
Вансудско поравање или судско добијање дуга разликује се и по томе што се код поравњања надокнађују само трошкови живота за период дуга, а код судског решавања се урачунава и камата која је знатно већа од трошкова живота.
Звонимир Пешић каже да се део војних пензионера поравнао само за 2008. и 2009. годину а део за читав период.
– Они који су се поравнали за 2008. и 2009. годину, остали део дуга све до 31. октобра 2015. наплатили су судским путем, то јест с каматама. У овом часу мањи део војних пензионера очекује да судови донесу коначне пресуде, да би потом наплатили дуг. У суштини, онима који нису поднели тужбе, највише се исплатило да се поравнају за цео период, објашњава он.
У Удружењу војних пензионера Србије, делећи стрепњу свог чланства, указују на још једну чињеницу, а то је ванредно смањење пензија зарад фискалне консолидације буџета, а на основу Закона о привременом уређивању начина исплате пензија. Оно је погодило чак 96 одсто војних пензионера. Прва иницијатива Удружења Уставном суду да прихвати да овај закон није у сагласности с Уставом Србије, па је одбачена, и удружење је поднело нову.
Додатно забрињавају најаве из Фискалног савета Народне банке Србије да би умањење могло да се настави чак и после следеће године, а осећај неправде изазивају ставови истог тог савета да би до тада требало вратити умењени део плата службеника у јавном сектору.
Пише Раденка Марковић, илустрација Миленко Косановић
