Ово питање поставља нам се свакодневно. Кад се запошљавамо, кад узимамо банкарски кредит, кад зовемо хитну помоћ, купујемо аранжман за путовање… У нашем друштву је често сувишно и усавршавати се после шездесете, стицати нове вештине, учити стране језике, склапати нова пријатељства, заљубити се… Понекад ми се чини да стереотипи и социјалне предрасуде не управљају само умом, него и срцем. И шта је резултат свега? Дискриминација. А дискриминација је често први корак ка насиљу и злостављању старијих.
У нашим медијима одомаћио се појам „ејџизам”, али и дискриминација базирана на годинама, која подразумева неједнак и неоправдан третман или ускраћивање неког права само зато што припадате групи старијих. Дистанца, игнорисање, а онда и искључивање из породичног и друштвеног живота јасни су симптоми ове појаве. Није случајно да светске студије „ејџизам” стављају на треће место великих предрасуда, одмах након расизма и сексизма.
Истраживања и пописи становништва говоре нам да старије особе представљају најбрже растући део глобалне популације. Због тога је неопходна борба за достојанствену старост. Ту важну улогу играју медији, али и сви ми као појединци. Често гледамо и читамо дискриминаторне садржаје који без разлога глорификују младост и директно и индиректно поручују да с годинама мање вредимо. Неки чак иду у другу крајност. Не треба претеривати ни у заштитничком односу јер је и то „ејџизам”. Вредност је бити равноправан и тако третирати друге, без обзира на године. Вредност је неговати међугенерацијску солидарност, вредност је поштовати животно искуство, а предност што од старијих можемо много научити. Можда вам управо тај савет промени живот набоље.
А мој савет је да, уколико приметите да вас околина или појединац третирају неоправдано неравноправно само због година, позовете Повереника за заштиту равноправности и објасните проблем. Тако ћете помоћи млађима да промене своје ставове, али и старијима да не потцењују своје искуство. Био би то добар пут за бољу и успешнију будућност.
Понекад ми се чини да стереотипи и предрасуде не управљају само умом, него и срцем
