Глауком је обољење ока које погађа све узрасте, док се глауком отвореног угла среће после четрдесете године живота. Постоји и читав низ секундарних глаукома који су повезани с неким другим основним обољењима ока, који се јављају као последица тих основних обољења ока, и могу се јавити у свим животним добима.
О глаукому, специјално за магазин Пензија говори др Ина Александровна Молоткова, офталмохирург, начелник одељења за глауком Очне клиније „Фјодоров” из Калуге, која прегледа и лечи пацијенте у Специјалној офталмолошкој болници „Еликсир” у Новом Саду са којом сарађује већ 26 година.
– Глауком је хронично обољење ока код кога се повећава очни притисак, страда очни нерв, а вид снижава чак и до слепоће – каже др Молоткова. − Слепоћа, чији је узрок глауком, неповратног је карактера, јер код њега изумире очни нерв. У таквим случајевима немогуће је вратити вид. Данас офталмологија познаје само један пут спречавања слепоће проузроковане глаукомом, а то је правовремено откривање и лечење глаукома. Захваљујући савременим методама лечења већина пацијената који имају глауком може да сачува вид.
Под појмом глауком подразумева се повећан очни притисак, а он настаје због дизбаланса продукције и отока очне водице.
– Унутар ока стално се производи специјална течност, очна водица, која је прозирна, богата хранљивим материјама и кисеоником. Ова водица доноси хранљиве материје у сочиво, рожњачу и стакласто тело. Дајући им хранљиве материје и кисеоник, течност преузима штетне материје и одводи их из ока. Основни пут отицања очне водице је угао предње коморе ока где се налази специјални дренажни систем. Равнотежа између количине произведене и количине очне водице која отиче из ока омогућава нормалан очни притисак. Уколико је та равнотежа поремећена, односно уколико не отиче онолико водице колико је произведено, повећава се и очни притисак − истиче др Молоткова.
Наша саговорница објаснила је и због чега се за глауком каже да је подмукла и опака болест.
– Код глаукома повећан интраокуларни притисак доводи до страдања очног живца, које се, у већини случајева, одвија полако – каже докторка. − Пацијенти не схватају да губе вид, јер он опада постепено, од периферије ка центру, да би на крају ишчезао. Када страда централни вид, онда је већ касно за било какво лечење, а тек тада пацијент осети промене у квалитету вида. У ретким случајевима пацијенти због глаукома имају јаке болове, мучнину и повраћање, и таквим пацијетнима треба што пре укључити терапију у болничким условима – каже др Молоткова.
Болница „Еликсир” располаже најсавременијом опремом за дијагностиковање глаукома.
Прво и основно је мерење интраокуларног притиска – директном, индиректном методом или помоћу апарата за анализу видног поља која показује почетне промене услед глаукома, апарат ОЦТ − ОКУЛО КОХЕРЕНТНИ ТОМОГРАФ који показује структуру очног нерва, као и пахиметар који даје податке о дебљини рожњаче.
Реч је о рутинским испитивањима која би данас обавезно требало урадити сваком пацијенту.
– Када урадимо скрининг сваком пацијенту можемо се уверити о постојању ризика за развој глаукома, а где постоји сумња, пацијента би требало детаљно прегледати и разговарати с њим о обавезним консултацијама код офталмолога бар два пута годишње ради благовременог откривања овог обољења – истиче др Молоткова.
Кад је реч о лечењу, кад је потребно офталмолог ће преписати одговарајуће капи, чији је циљ смањење очног притиска. Наша саговорница истиче да се таквом пацијенту може предложити и YАГ ласерска интервенција на дужици и трабеукулуму, а затим постоји низ хируршких интервенција којима се обезбеђује бољи оток очне водице из предње коморе.
