Димитрије Бањац (Чварков), Никола Шкорић (Торбица), Дејан Ћирјаковић (Бошкић): Да смо ми нека власт, ко што нисмо, вратили бисмо пензије на ниво пре смањења, као и недељне игранке у месној заједници.
Државни посао. Сан сваког становника Србије, малтене од тренутка кад као бебе први пут отворе очи и угледају овај свет. Неколико стотина хиљада срећника у нашој земљи ушушкало се на државним јаслама и једино они данас, мада са смањеним примањима због мера штедње, знају да ће до пензије проводити дане у својим сређеним канцеларијама.
Свако од нас познаје бар једног таквог срећника, али сви ми познајемо, помно пратимо и највише волимо њих чак тројицу, напознатије архиваторе у Србији: господу Чваркова, Торбицу и младог Бошкића из ТВ серије „Државни посао“.
Редакција магазина Пензија почаствована је што су, упркос пренатрпаном распореду и великом послу, успели да нас угосте у својој канцеларији и за наше читаоце одвоје мало свог драгоценог времена. Разговарали смо, а о чему другом него о – пензији. То наравно не значи да желимо да их пошаљемо у пензију, напротив. Циљ нам је био да за верне читаоце откријемо како наши вредни службеници гледају на ово ново животно доба, како се за њега спремају и о чему, након завршетка радног века, маштају.
До пензије вас очекују године напорног рада у вашој канцеларији. Али, да замислимо да се тај тренутак приближио. Како бисте волели да га обележите и како бисте желели да вас колеге испрате?
Ђорђе Чварков: Остало ми је још четири године до заслужене пензије – открива нам годподин Чварков, док у сласт жваће топло парче бурека с вишњама. – Кад се сетим младости… Еееееех… Дани су пролазили ко минути, сати ко секунде, а откако сам се приближио свом животном циљу – пензији, време као да је стало. Мислим да је за то крив онај балавац ког су ми увалили у канцеларију, много је досадан! Кад дође тај свечани тренутак, надам се великом испраћају и скупоценом џепном сату… Премда би ми више одговарао поклон у новчаној противвредности!
Драган Торбица: Какве смо ти ми Торбице среће, кад дође тај заслужени моменат, пензија неће ни бити. Надам се да ће колеге, на тај дан, бити довољно увиђавне да ми не поклањају неки тамо сат, јер ја знам колико је сати у свако доба дана. Још из војске… Нас је заставник Смајо научио да помоћу сунца и штапа… Хммм… Свакако би ми више одговарало у новчаној противвредности, па бих ја на јање водио код Данета у Романијска јутра…
Бошкић: Хммм… Ма, не размишљам о томе. Само се надам да се нећу пензионисати из ове канцеларије… Ма, не, не… Нема шансе…
о Кад помислите на пензију, каква вас осећања обузимају?
Ђорђе Чварков: Изузетно лепа и пријатна осећања изазива сама помисао на пензију, јер ме чека 40 до 50 година лагодног живота. Опште је познато да се ми Чваркови не упокојимо док не потрошимо и последњи динар који смо уложили у ПИО фонд.
Драган Торбица: Цитираћу народног песника: Од колевке па до гроба најлепше је пензијско доба!
Бошкић: Осећања? Хммм… Па, мало ме плаши… Надам се да ћу имати много унука… Мислим, морам прво да направим децу… Прво да се оженим… Пре тога да нађем девојку, уопште… Ма, откуд знам, далеко је пензија!
о Да ли због рестриктивних мера штедње (које увек обухвате најстарије грађане), страхујете за сигурност својих прихода након завршетка радног века?
Ђорђе Чварков: Не! Имам веома успешну фарму пилади! Цверглани дивни, оргамински.
Драган Торбица: Не! Одô у завичај, тамо имам све!
Бошкић: Не! Имам четири стана!
о Да ли су и вас обухватила „закидања“ прихода запослених у јавном сектору?
Ђорђе Чварков: Наравно!!! Десет одсто… Ја разумем да је морало, да фали. Ал’ зар у архиву да дирају – жилу куцавицу сваке напредне цивилизације?!
Драган Торбица: Боље да су ме у рудник соли послали. Ал’ јебе се Салету из банке што је мене осакатило… Он сваког првог зове!
Бошкић: Појма немам… Ваљда…
о Драги господине Чварков, како вама пензија првом куца на врата, коликом износу се надате, ако није тајна?
Ђорђе Чварков: Надам се националној пензији! Задужио сам толико овај народ…
о А да ли сте сигурни да сте младог Бошкића добро обучили и пренели му сва животна искуства како би на најбољи начин могао да вас замени кад куцне час за пензионисање? У ствари, да ли за вас уопште постоји довољно добра замена?
Ђорђе Чварков: Хммм… Онај мали мене да замени??? Никад!!! А ни онај дођош! Позиција главног архиватора је наследна, ја сам је наследио од Лазе Масног у званичном обреду у хотелу Нарвик у Кикинди, а своју титулу предаћу своме сину из Печуја кога можда имам!
о А да ли се млади Бошкић можда потајно нада да ће Чварков ускоро отићи у заслужену пензију?
Бошкић: Хммм… Па, надам се да ће ускоро… Не због позиције…
А сада, што би се народски рекло, мало „нормалних“ питања. Да је среће да сте заиста ушушкани у својој архиви, али авај… Глумци у Србији. Димитрије Бањац, Никола Шкорића и Дејан Ћирјаковић, на срећу, у главним су улогама једне од најгледанијих и најпопуларнијих серија у земљи „Државни посао“. У често туробну свакодневицу, уносите нам преко потребне смех и разоноду.
о Међу највећим обожаваоцима ваше серије и глумачког умећа, има и много пензионера и најстаријих грађана наше земље. Да ли вам пишу, заустављају вас на улици, шта вам кажу?
Бањац, Шкорић, Ћирјаковић: Добар део наше публике су управо пензионери. Веома често имамо пријатне сусрете с нашим старијим грађанима. Ћаскамо на улици, ћаскамо у реду код доктора заједно или коментаришемо ситуацију у земљи. Доста наших епизода је настало управо из разговора с нашим старијим суграђанима, нашим декама и бакама.
о Да ли имате утисак да су, као што се често истиче, пензионери једна од друштвених група на маргини нашег друштва?
Бањац, Шкорић, Ћирјаковић: Тешко је бити пензионер данас у Србији. Ал’, с друге стране, тешко је бити и млад. Све је тешко овде!
о Осим малих пензија на које се нажалост мало може утицати, у којим све сегментима сматрате да би њихов положај требало поправити: разонода, рекреација, култура…
Бањац, Шкорић, Ћирјаковић: Свакако фали забаве и културних садржаја. Али мислимо да се ствари поправљају у том сегменту, барем у Новом Саду.
о Да сте у могућности и на таквој позицији, који би био први потез којим бисте учинили нешто за пензионере и најстарије грађане наше земље?
Бањац, Шкорић, Ћирјаковић: Да смо ми нека власт, ко што нисмо, вратили бисмо пензије на ниво пре смањења и недељне игранке у месној заједници.
о Серија „Државни посао“ доживела је огроман успех. Да ли сте се надали таквој реакцији публике кад сте почињали са снимањем?
Бањац, Шкорић, Ћирјаковић: Наравно да не. Једино је Ћира знао унапред. Мислили смо да ће трајати највише шест месеци, а ето нас у четвртој сезони.
о У чему је тајна успеха ове ТВ серије?
Бањац, Шкорић, Ћирјаковић: У томе што траје кратко. И што су на свим другим телевизијама ријалити програми или серије рекордне гледаности.
о Да ли нам за ову јесен припремате нека изненађења, новине, промене? Публика се ужелела нових авантура Чваркова, Торбице и младог Бошкића.
Бањац, Шкорић, Ћирјаковић: Биће доста новина ове године. Много више ћемо бити на терену, имати веома занимљиве госте и доста тешких затворских прича.
