Почетна » Хиперлипидемија се открива случајно на систематском прегледу, а нема симптома
Кардиолог Вести

Хиперлипидемија се открива случајно на систематском прегледу, а нема симптома

Повишени ниво масноћа у крви (хиперлипидемија) углавном се открива случајно, на периодичним и систематским прегледима.

Овај метаболички поремећај не боли, не даје симптоме, нити упозорава особу да се нешто дешава у организму. Чак и код сазнања да особа има повишен ниво холестерола и триглицерида не значи да ће упозорење лекара схватити озбиљно, јер се углавном осећају добро.

Учесталост хиперлипидемија је тешко проценити, али на основу бројних истраживања сматра се да она постоји код 25 до 33 одсто одраслог становништва у економски развијеним земљама.

Међутим, стручњаци апелују да је висок ниво холестерола у крви кључни фактор за развој срчаних обољења, која узимају три пута више живота него тумор дојке и два пута више од рака плућа.

Појам очувања здравља подразумева и превенцију кардиоваскуларних болести, пре свега инфаркта и шлога које су током пандемије и даље узрок оболевања и умирања људи у већем броју него ковид 19. Сужење артерија атеросклеротичним наслагама, које доводе до смањене проходности крви до срца, мозга, ногу, настају деловањем добро познатих фактора ризика током низа година. То су пре свега повишене масноће у крви, холестерол и триглицериди, затим шећерна болест, хипертензија, пушење, смањена физичка активност, гојазност – напомиње проф. др Зорана Васиљевић, кардиолог и председница Удружења жена лекара..

Повишене масноће у крви утичу на рану појаву кардиоваскуларних болести, смањују квалитет живота и доводе до смртности.

Холестерол и триглицериди јесу неопходни за здрав живот, али када је њихов ниво повишен, може доћи до појаве многих болести. Порекло холестерола у организму је двојако. Установљено је да око 2/3 холестерола настаје синтезом у организму, а свега 1/3 се уноси храном.

Највећи део холестерола настаје у јетри, а до његове синтезе може доћи и у слузокожи црева и надбубрежним жлездама. Одатле се путем крвотока транспортује до ћелија организма. Од укупног холестерола у серуму око 20 одсто отпада на ХДЛ холестерол. Што су више вредности ХДЛ холестерола, то је боље, јер овај холестерол “чисти” крвне судове. Међутим, ЛДЛ холестерол или “лош холестерол” представља најважнији фактор ризика за развој атеросклерозе. Б – објашњава др Јелица Бјекић Мацут, начелник ендокринологије у КБЦ “Бежанијска коса”.

Прва мера у лечењу високих вредности холестерола је промена стила живота, која подразумева здраву исхрану и адекватну физичку активност. У зависности од степена ризика одређују се вредности ЛДЛ холестерола, које треба постићи током лечења.

Нови европски водичи су препоручили строже вредности у односу на раније препоруке, а оно што је свима заједничко за ниво ЛДЛ холестерола “што ниже, то боље”.

Статини су први терапијски избор у лечењу повишеног холестерола код пацијената са повишеним ризиком да доживе нежељени кардиоваскуларни догађај. Лечење јесте дуготрајно, у одређеним случајевима и доживотно – истиче проф. др Светлана Апостоловић, кардиолог у Клиничком центру Ниш.

Због тога је врло битно одредити када је заиста неопходна примена статина, како би се избегло непотребно излагање евентуалним нежељеним ефектима ове групе лекова, али и могућности интеракције са другим лековима. Код особа које имају повишен ниво холестерола у крви, али им је ризик за настанак кардиоваскуларних болести испод пет одсто, снижење холестерола можемо постићи и применом природних статина.

Према препорукама Европског удружења крдиолога и Европског удружења за атеросклерозу, у лечење таквих пацијента могуће је укључити и монаколин, супстанцу за коју је доказано да смањује ниво холестерола и триглицерида у крви, а добија се из екстракта црвеног пиринча, удруженим са витамином К2 – закључује др Апстоловић.