Наш редовни читалац Здравко Маринковић питао нас је: Да ли старосни пензионер може да се запосли у иностранству и да прима пензију? Одговор је дала адвокат Зорица Тршић, која цео свој радни век обезбеђује стручну помоћ код остваривања права из пензијског и инвалидског осигурања по Закону о ПИО, као и у остваривању права на иностране пензије:
У време годишњих одмора долази до повећаног интересовања за остваривање права из пензијског и инвалидског осигурања по међународним уговорима, познатијег као инострано осигурање. То је и разумљиво, с обзиром да наши грађани на привременом раду у иностранству углавном тада имају прилику да се непосредно информишу о својим правима, покретању поступка, потребној документацији, трајању поступка и другим појединостима у својој земљи и на свом језику. Овог лета највећи број питања се односио на право старосних пензионера да се запосле и раде у иностранству и, везано с тим, за право Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање да у том случају кориснику старосне пензије обустави исплату пензије или захтева повраћај износа исплаћених за време трајања запослења.
Ова питања су од животног значаја како за старосне пензионере који су остварили право по међународним споразумима, а имају пребивалиште у иностранству, тако и за наше грађане који су корисници старосне пензије по нашим прописима, али који раде или имају намеру да раде у иностранству.
Наиме, чланом 121 ст. 2 Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Сл. гласник РС“ бр. 34/03) било је прописано да се кориснику пензије који ради у иностранству обуставља за време тог рада исплата пензије уколико међународним уговором није другачије одређено. Овом законском одредбом заснована је неоправдана разлика између корисника старосне пензије који имају пребивалиште и раде на територији Републике Србије и корисника старосне пензије који имају пребивалиште и раде у иностранству, при чему су само први имали право да заснују радни однос без ризика да ће им Фонд за време тог запослења обуставити исплату пензије.
Наши грађани на раду у иностранству нису имали право да наставе са радом по остваривању права на старосну пензију, а у случају да се запосле били су дужни да врате износе пензија исплаћених за време трајања запослења. Посебан проблем је представљала чињеница што је ПИО фонд покретао поступак за повраћај исплаћених износа и по протеку неколико година од дана запослења, па су обрачунати износи са законском затезном каматом значајно оптерећивали кућни буџет повратника-пензионера.
На срећу, 1. јануара 2015. године ступио је на снагу Закон о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању, који је између осталог донео измену чл. 121 Закона о ПИО, у том смислу што је став 2 овог члана брисан. Тиме је законски исправљена велика неправда према нашим грађанима, пензионерима који раде у иностранству и који су годинама лишавани права на исплату старосне пензије, одређене правоснажним решењем, за разлику од пензионера запослених у Србији који су имали право на истовремена давања пензије и зараде.
Међутим, брисање члана 121 ст. 2 Закона о изменама и допунама прошло је потпуно незапажено, што се само донекле може оправдати регулисањем других (како за кога) важнијих области, као што је нпр. прописивање нових услова за пензију, али се не може игнорисати чињеница да је пракса Фонда ПИО остала непромењена, као да поменути члан закона није брисан. То и те како наводи на сумњу да Фонд ПИО с разлогом није указао на ову измену, како би користећи необавештеност наших грађана у иностранству могао да настави са истом праксом. Да би било јасније о каквој се пракси ради, треба упозорити на чињеницу да Одељење за остваривање права из ПИО по међународним уговорима позива кориснике пензија за које утврди да су истовремено примали пензију и радили у иностранству да потпишу споразум о враћању исплаћених износа пензије, уз писмено упозорење да ће Фонд своја права у супротном заштитити судским путем. Није непознато да су пензионери најуреднији дужници, између осталог и из бојазни од високих судских трошкова, те одмах по позиву приступају надлежном органу и потписују споразум, јер им се као посебна погодност чини могућност да се наводни дуг враћа у ратама. Имајући у виду да је Законом о изменама и допунама Закона о ПИО, са 1. 1. 2015. године, измењен чл. 121 Закона о ПИО, та наводна погодност да се дуг враћа у ратама у суштини представља довођење у заблуду корисника пензије да пристане да враћа оно што није дужан.
С обзиром на то да је од наведених законских измена прошло више од три године, забрињава чињеница да Фонд ПИО и даље доноси решења у којима утврђује преплату и за период од 1. 1. 2015. иако за то не постоји законски основ. Зато је у интересу странке, корисника пензије, који је запослен или је био запослен у иностранству, да пажљиво прочита позив за повраћај више исплаћених износа, да провери период за који га Фонд задужује и ако утврди да је цео износ дуга или само део дуга обрачунат за период исплате извршене након 1. 1. 2015, одбије потписивање споразума, с позивањем на непостојање законског основа за повраћај износа исплаћених после тог датума.
Иако је овај одговор намењен корисницима пензија који раде у иностранству, исто важи за све кориснике пензија које Фонд обавести да су у преплати и које позове на договор о враћању дуга, јер споразум не треба потписати без претходне провере свих чињеница, а пре свега законског основа, пратеће документације, извршеног обрачуна, наступања застарелости и најважније: да ли је до преплате дошло због евентуалне погрешке надлежног органа, у ком случају корисник пензије такође није дужан да враћа исплаћене износе. Тек на основу тако утврђених чињеница корисник пензије ће донети ваљану одлуку да ли ће потписати споразум о враћању дуга или ће допустити да Фонд ПИО наплату покуша у поступку пред судом редовне надлежности, до чега у пракси углавном не долази ако странка у приговору јасно стави до знања да је упозната са својим правима.
Ви питате, одговара адвокат Зорица Тршић
