Почетна » Имао је невероватан коефицијент интелигенције, говорио је 40 језика, а његовог имена се нико не сећа
Занимљивости Вести Сениор свет

Имао је невероватан коефицијент интелигенције, говорио је 40 језика, а његовог имена се нико не сећа

Фото: Википедија

Процењује се да је Алберт Ајнштајн имао коефицијент интелигенције 160, Исак Њутн 190, а Марк Закерберг има 152. Ови људи су широм света познати као највећи генији.

Међутим, постојао је један човек за којег се верује да је његов коефицијент интелигенције зносио између 250 и 300. У питању је човек којег су својевремено сматрали чудом о детета. Био је изузетан математичар, најинтелигентнији човек у историји, полиглота и надарени писац.

Вилијам је рођен у Њујорку 1898. године. Његов отац Борис био је угледни психолог који се поносио са четири дипломе Универзитета Харвард. Мајка му је такође била лекар. Како су му родитељи били паметни и успешни људи, исто су очекивали од свог сина. Али, он је надмашио све претпоставке и доказао да је далеко више од просечне особе.

Забележен је податак да је Вилијам са само 18 месеци умео да чита новине. До осем године, сам је научио латински, грчки, француски, руски, немачки, хебрејски, турски и јерменски језик. Осим тога, мали Вилијам измислио је сопствени језик и назвао га Вендергоод.

Фото: Википедија

Свестан натпросечне интелигенције свог сина, Борис Сидис покушао је да га упише на Харвард, али су га одбили, јер је Вилијам мао само девет година. Две године касније, 1909, Универзитет је прихватио молбу и тако је Вилијам постао најмлађа особа уписана на Харвард. До 1910. његово знање из математике толико се увећало да су професори дозволили да Вилијам предаје на часовима. Звали су га чудом од детета. До 16. године стекао је и диплому из студија уметности.

Познато је да слава може да буде веома напорна и оптерећујућа, нарочито ако је стекнете у раним годинама. Убрзо након дипломе, Вилијам је рекао новинарима да жели да живи „савршеним животом“, који је по његовом мишљењу био једино усамљенички живот. Такође је објавио да се никада неће женити. Слава коју је стекао а није је желео, његова одлука одразила се и на притисак који је Вилијам трпео од стране родитеља. Пошто је и сам био угледан и познат, Вилијамов отац желео је да од сина направи звезду. Да би то постигао, почео је да примењује своје знање из психологије на сину и страшно да га притиска и форсира.

Иако је Вилијам као дете уживао у учењу, када је одрастао његово мишљење се променило и за све је кривио оца. Колико је био љут на оца говори и чињеница да је, када је Борис преминуо 1923. године, Вилијам одбио да дође на његову сахрану. Како су то обично генији радили да се не би ни по чему истицали, Вилијам је такође радио слабо плаћен и обичан посао. Запослио се као помоћник свештеника, али су га људи и даље препознавали, па је и тај посао променио. 1924. године новинари су открили да Вилијам ради слабо плаћен физички посао, али овога пута су хвалоспеви о бунтовном генију изостали – сада су новински наслови исмевали некадашње чудо од детета и истицали како Вилијам више не уме да ради оно што је умео као дете.

То, наравно, није било истина, што се касније и показало кроз мноштво непроцењивих књига које је Вилијам за живота написао под различитим лажним именима. Иако се трудио да живи у илегали, Вилијам је 1919. ухапшен као учесник насилног протеста у Бостону и осуђен на 18 месеци затвора. Ипак, родитељи су нашли начин да га ослободе из затвора и уместо тога, затворили су сина у санаторијум на две године.

Вилијам је цео свој живот провео потпуно усамљен и растројен. Отуђио се од породице и почео да ради као радник на машинама да би састављао крај са крајем. Вилијам Џејмс Сидис, човек који је могао да промени свет, преминуо је изненада у 46. години, услед излива крви у мозак, од чега је преминуо и његов отац.