По глави ми се врзма неколико песама: „Немам пара друже, ал` немам ни среће“, „Нека, нек иде, ланац и по ливаде“…
Прегрмели смо још једне изборе и сасвим је нормално да се припремамо за наредне. У време социјализма на изборе смо излазили праћени химном. Са сваког бирачког места одјекивало је „Хеј Словени још сте живи“. Не могу да кажем – још смо живи, али већина уместо да живи – животари. А има и оних који кад чују „Хеј Словени“, имају утисак да поново живе…
Искрено, и данас кад чујем „Хеј Словени“ засузе ми очи, жмурим и пребацим се у време у коме је једна од особености била социјална једнакост. Али ово није текст о социјалном статусу бирача, већ покушај да се за наредне изборе припреми нека изборна химна која би подизала морал бирачима. Ево како сам дошао на ову идеју.
Прво: залажем се за истину. Стручњаци кажу да је највреднија гола истина, без икаквих зачина и улепшавања. Зато се и деца рађају гола. Тек касније их родитељи покваре облачењем и скривањем њихових најлепших телесних особина. Какве везе има прича о истини и прича о изборној химни?
Годинама је у Њујорку једна од атракција био улични забављач Џон Барк, који је наступао потпуно го, увијен у америчку заставу. На глави је имао каубојски шешир, у руци је држао гитару и певао кантри музику. Једне године новине су објавиле да ће се Голи каубој, како су га звали, кандидовати за председника државе.
Врло битан детаљ: док је наступао на улици, Голи каубој је био окружен углавном женама. И још битнији закључак: дошло је време да жене својим гласовима пресудно утичу на исход избора.
Шта би то требало да свира и пева будући кандидат на изборима за председника, а да притом буде го и завијен у нашу тробојку и тако упарађен буде изложен пре свега женском погледу? По глави ми се врзма неколико песама: „Немам пара друже, ал` немам ни среће“, „Цео живот и имање даћу за ашиковање“, „Нека, нек иде ланац и по ливаде“, „Два динара, друже“, „Ајде, Јано, кућу да продамо“… Ипак, у оштрој конкуренцији победила би песма „Сиромах сам, сиромах сам, ал` умем да живим, док последњи динар имам, нећу да се смирим“.
Списак песама, тачније предлога за изборну химну, заиста је широк и одсликава нашу стварност. Извођач ових изборно-музичких радова на глави би имао шајкачу, па кад заврши песму скине шајкачу, спусти је на бетон, а окупљени у њу, уместо пара, убацују пробне гласачке листиће и тако вежбају за наредне изборе.
