Киви води порекло из Кине, а име добија према истоименој птици која живи у области Океаније и заштитни је знак Новог Зеланда. У зависности од места на којем расте може да достигне висину и до 9 метара.
Два најбитнија састојка кивија су антиоксиданси и витамин Ц. Количина витамина Ц на 100г кивија је 98мг, што је дупло више од поморанџе и лимуна. Помаже организму да неутралише слободне радикале, а тако се организам штити од многих болести.
Јачање имунитета
Велика количина фолне киселине, поред витамина Ц, јача одбрамбени систем организма. Повећавају стварање белих и црвених крвних зрнаца, такође и антитела, која нас штите од вирусних обољења.
Боља циркулација
Киви садржи витамин Е и омега 3 и 6 масне киселине, побољшава здравље артерија. На овај начин се спречава појава тромба и крвних угрушака. Идеалан је за заштиту од тромбозе, срчаног удара и оштећења мозга.
Ублажава стрес Ко не треба да конзумира киви? Особе које су склоне обољењима бубрега, имају песак или камен, не треба да једу киви јер може доћи до њхових покретања. Киви је идеално воће за ублажавање стреса. Због велике количине витамина Ц, ублажава нервозу и узнемиреност.
Мршављење
Садржи доста воде и нема велику енергетску вредност самим тим идеалан је за мршављење и избацивање течности из организма.
Јача кости
Минерали магнезијум и калијум налазе се у кивију, а одлични су за јачање костију, зуба и ноктију.
