О темама о којима би и старији и општа јавност требало боље да се информишу, као што су социјална угроженост, сиромаштво, права старијих и друштвени ангажман, извештава се веома мало и спорадично
Најновије истраживање садржаја дневне штампе у Србији показало је да се старији помињу у тек 4,2 одсто текстова, иако чине петину становништва наше земље. Забрињава и податак да су старији у великом проценту објекти говора, док су у свега 15,4 одсто текстова они субјекти приче. Њиховим интересовањима, ставовима и осећањима, надама и активностима у српским штампаним медијима готово да се не даје простор, оцењују истраживачи.
Студијом су били обухваћени дневни листови Политика, Вечерње новости, Данас, Блиц и Курир. Како показују подаци, од 14.199 текстова објављених у овим најутицајнијим новинама током децембра 2015. године, старији од 65 година били су тема тек у њих 596. Како наводе истраживачи, поражавајуће је да се четвртина ових текстова односила на славне особе које нису из наше земље.
– О старима су највише извештавали Политика и Вечерње новости, и то најчешће у рибрикама култура, хроника и црна хроника, док се у економији, политици, спорту и разоноди објављује занемарљив проценат текстова о старијима – објашњава др Љиљана Манић, професорка на Факултету за културу и медије. – Као доминантна тема издваја се сваки фокус који се односи на јавну политику, законе или прописе, међутим, о темама о којима би и старији и општа јавност требало боље да се информишу, као што су социјална угроженост, сиромаштво, права старијих и друштвени ангажман, извештава веома мало и спорадично.
Ова студија је део пројекта под називом „Истраживање о утицају медијског извештавања на перцепције и ставове јавности о старијим особама у Србији“ Геронтолошког друштва Србије, Удружења пензионера Србије и Факултета за културу и медије.
Професорка Манић објашњава да су истраживање подстакле две неспорне чињенице – велики утицај који медији имају на ставове јавности с једне, и старења становништва с друге стране.
– Покушали смо да истражимо да ли је повећање удела старијих у укупном становништву праћено и повећаним интересовањем медија за теме које се тичу старих и старења. Пратили смо и како начин на који се у медијима о њима говори и пише утиче на то како јавност у Србији доживљава старије људе и на то како они доживљавају себе. Бавећи се овом темом од 2009. утврдили смо да постоји мало научних радова и истраживања, да постоји нека врста празнине. Док је тема присуства или злоупотребе жена, деце, појединих етничких група у медијима честа, о старима се пише и говори мало, а медијски садржаји обојени предрасудама и стереотипима – истиче наша саговорница.
Пројекат ће трајати до јуна, а главни циљ истраживача је сензибилисање јавности за ову тему и промена начина на који људи размишљају о старости.
– У првој фази испитивали смо колико и како штампани медији пишу о старима. У другој фази урадили смо испитивање јавног мњења на репрезентативном узорку од 1.200 испитаника различитих година из свих делова Србије. Анкетом смо покушали да утврдимо шта заиста јавност мисли, и како сами припадници старије генерације доживљавају своје године. Питали смо их шта би волели да гледају и читају у медијима, које им то теме недостају, шта их узнемирава. Занимљиво је да више од половине испитаника на питање „да ли у свом окружењу познајете особу која своју старост доживљава онако како бисте ви волели” одговара потврдно. Њима смета што се о таквим особама не говори и не пише у медијима, већ се форсирају негативни аспекти старости – каже наша саговорница. – У наредном периоду очекујемо објављивање резултата у виду публикације коју ћемо доставити уредницима, новинарима и истраживачима медија.
Податак да се старији помињу тек у 4,2 одсто текстова у дневним новинама, према речима професорке показује незаинтересованост штампаних медија за старије суграђане.
– Ако узмемо у обзир и остале податке (да о њима најчешће говори неко други – представници министарстава или служби, да се форсирају приче о старима као немоћнима и на терету друштва, да се у пратећим фотографијама они приказују сами или у групи такође старих људи) могли бисмо рећи да медији уместо да подстичу међугенерацијску повезаност и солидарност појачавају предрасуде које већ постоје – истиче др Манић.
Једно од кључних питања данашњице јесте колико су медији заправо одговорни у креирању наших мишљења и понашања. Како објашњава професорка, међу научницима који проучавају медије – нема дилеме.
– Разлике постоје само кад је реч о мери тог утицаја. Од оних који тврде да се као инјекцијом у крв ставови пласирани у медијима убризгавају директно у свест, до оних који релативизују овај утицај и истичу да пре свега карактеристике личности одређују колико ће медијски садржаји утицати на његове ставове и перцепције. Веће присуство примера међугенерацијске повезаности и солидарностиу медијима, примера који доказују допринос који наши старији суграђани дају, свакако би позитивно утицало и на положај старијих у друштву – сматра др Манић.
Пројекат је подржало Министарство културе и информисања, па смо професорку питали да ли су од надлежних добили уверавање да ће захваљујући резултатима доћи до неких промена на медијској сцени Србије.
– Веома смо захвални Министарству јер је имало слуха и препознало значај теме. Нисмо добили уверавања да ће до промене доћи, али су својом подршком показали да је она потребна. Први корак те промене свакако је располагање чињеницама о стању на медијској сцени. Ово истраживање је „први корак промене коју сви прижељкујемо” – закључује наша саговорница.
Дискриминисане даме
Кад је реч о визуелним елементима, истраживачи су приметили да је у текстовима приметан необичан тренд маргинализовања старије женске популације на фотографијама. Готово на половини фотографија (44,5 одсто) старији мушкарци су представљени сами, док су уз само 8,6 одсто текстова саме жене.
– Старије жене су жртве двоструке дискриминације, као жене и као припаднице старије генерације. Посебно су занемарене жене из руралних подручја – сматра наша саговорница.
Шта је ејџизам?
– Ејџизам је вид дискриминације којим се људи због својих година налазе у неравноправном положају. Теоријски то значи и да неко може да буде у лошијем положају зато што је млад, али у пракси дискриминација по основу година врши се углавном према старијима. Испољава се тако што људи због година не могу да остваре нека своја права (на рад, здравствену негу и слично). О овом виду дискриминације мало се говори, иако се велики број грађана који су приморани да траже посао у каснијим годинама суочио с овим проблемима. Ејџизам је присутан у свим друштвима и тешко га је искоренити. Наравно, то не умањује нашу обавезу да се против њега боримо – закључује професорка Манић.
Пише Ивана Лабовић
