Псоријаза је хронична, рекурентна, запаљенска, системска болест која је условљена генетским и имунолошким карактеристикама особе, а има изразито негативан ефекат на квалитет живота. Манифестује се првенствено на кожи и/или зглобовима, али су многобројне и друге придружене болести, у првом реду метаболичке и болести кардиоваскуларног система.
Јасно је уочена удруженост псоријазе и метаболичких болести као што су гојазност, дијабетес, али и болести срца и крвотока, које су директно повезане/условљене присуством метаболичког синдрома. Ако се та удруженост раније могла сматрати случајном или се покушавала тумачити животним стилом/навикама (пушење, алкохол, депресија и друго што би могло бити последица психичког стања болесника), данас се зна да ове болести деле многе заједничке генетске и имунолошке механизме Нажалост, не постоје поступци или третмани који могу спречити настанак псоријазе.
Око 80 одсто оболелих од псоријазе има благо до умерено обољење. Већину ових пацијената могуће је лечити локалном терапијом, која је најчешће ефикасна и безбедна. Најчешће се препоручује да локална терапија, као једина терапија, буде примењена код пацијената који имају захваћеност коже мање од десет одсто. Пацијенти који осим псоријазе имају и артритис, морају бити лечени системском терапијом. У односу на већину установа у Србији, ВМА има апарате за лечење УВБ или УВА фототерапијом, као и апарат за УВА фото-терапију само шака и стопала захваћених псоријазом.
Нажалост, дерматолозима у Србији није доступна већина терапијских модалитета, како локалних препарата тако и лекова за системску примену, који се у савременом свету користе у лечењу псоријазе. Такође, нема доказа да специфична дијета и избегавање појединих намирница могу да доведу до повлачења псоријазе, као и суплементација цинком, селеном, витамином Б12, инозитолом и витамином Д у односу на плацебо није показала никакву статистички значајну разлику у терапијском ефекту конвенционалне терапије.
