Почетна » Како разликовати прехладу од грипа?
Здравље Вести

Како разликовати прехладу од грипа?

Акутне респираторне болести су водећи узрок лекарских посета за амбулантне пацијенте свих узраста.

Прехлада представља вирусну инфекцију горњих дисајних путева. Најчешће се виђа у периоду октобар-мај.

Специјалиста оториноларингологије др Иван Баљошевић наводи за портал Н1 да се данас зна да постоји више од 200 различитих типова вируса који изазивају респираторне инфекције. Најчешћи изазивачи су: риновируси који изазивају око 50 одсто свих инфекција и Цорона вируси (али не Цовид 19) са 12 одсто.

„Вирусне инфекције горњих дисајних путева су најчешће код деце. Тако да деца узраста до три године, због свог слабог и незрелог имуног система, обољевају четири до шест пута годишње. Са узрастом и учесталост инфекција опада, тако да особе старије од 50 година обољевају једном до два пута годишње“, каже он.

Путеви преношења са болесне на здраву особу могу бити:

  • Капљични, односно капљицама секрета из горњих дисајних путева које долазе у ваздух приликом кијања или кашљања болесне особе и затим доспевају на кожу или слузокожу здраве особе.
  • Директни, односно контактом између болесне и здраве особе или преко предмета и на тај начин преношењем секрета.
    Болест почиње као кијавица са цурењем из носа, отежаним дисањем на нос и кијањем. Дан касније се појављује малаксалост, повишена температура и губитак апетита. Такође, може бити праћена главобољом, црвенилом очију и кашљем.

Симптоми најчешће пролазе спонтано за три до пет дана.

Како их разликовати?

Грип је инфекција изазвана вирусом инлфуенце, који се обично јавља на северној хемисфери, између децембра и априла. Сваке године грип чини 12 одсто свих респираторних инфекција.

„То је веома заразна болест и од велике је бриге за јавно здравље због брзине којом се епидемије развијају и повезаног морбидитета и морталитета. Јавља се као епидемија сваке године, због мањих промена у антигенским карактеристикама вируса грипа. Пандемије грипа (епидемије које захватају целе континенте) се јављају ређе и настају због већих промена у антигенским структурама вируса грипа. Две такве најпознатије пандемије су биле 1918. и 2009. године“, подсећа др Баљошевић.

Период инкубације је обично 24 до 48 сати. У одсуству антивирусног третмана, излучивање вируса почиње 24 сата пре појаве симптома и наставља се следећих пет дана код здравих одраслих особа.

„Излучивање вируса може да траје дуже код деце, пацијената са хроничним болестима, старијих пацијената, као и пацијената са дефицитом имунитета. Особе које су у посебном ризику од компликоване инфекције су особе старије од 65 или млађе од пет година“, наводи доктор.

Према његовим речима, главна разлика између грипа и прехладе лежи у интензитету болести.

Грип се класично карактерише наглим почетком са главобољом, високом температуром, малаксалошћу, сувим кашљем, боловима у грлу и мишићима. Грозница траје до просечно три дана (распон од два до осам дана). Кашаљ, у почетку сув и непродуктиван, може трајати недељама.

„Компликована инфекција грипом најчешц́е се манифестује као примарна вирусна пнеумонија, комбинована вирусна и бактеријска пнеумонија и секундарна бактеријска пнеумонија. Ретке, али озбиљне компликације грипа укључују захвац́еност централног нервног система (нпр. енцефалитис, трансверзални мијелитис, асептични менингитис и Гуиллаин-Барреов синдром)“, објашњава др Баљошевић.

Дијагноза

Индентификација узрочника је непотребна у највећем броју случајева, јер обично излечење наступа после симптоматске терапије или спонтано после 2-3 дана, каже др Баљошевић.

„Дијагноза обичне прехладе је скоро увек на основу клиничких налаза. Разликовање обичне прехладе од снажнијег вируса, као што је вирус грипа, ствар је познавања уобичајених симптома и знакова грипа и упоређујући их са онима код обичне прехладе. У посебним случајевима, вирус се изолује узорком добијеним из носа ПЦР тестом“, каже он.

Превенција

Др Баљошевић истиче да је прање руку основна, а тиме и најважнија активност која може да смањи ризик од вирусних инфекција.

„Студије су потврдиле да прање руку сапуном или коришћење дезинфекционог средства за руке смањује ризик од преношења. Најефикаснији агенси су на бази алкохола, посебно треба обратити на дезинфекцију руку здравственог особља. Антисептички сапуни и детерџенти су следећи по ефикасности, а неантимикробни сапуни најмање ефикасни“, наводи он.

Додаје да су у превенцији инфекције грипа најефикасније вакцине, које се примају једном годишње, и саветују се посебно ризичним групама (старије особе, болесници са хроничним болестима..).

„Данас на тржишту постоје и веома ефикасни, клинички тестирани, антивирусни препарати на бази ензима трипсина. Они се могу користити у току целе сезоне инфекција, код деце и одраслих у циљу превенције и лечења вирусних инфекција горњих дисајних путева“, наглашава он.

Лечење прехладе

У лечењу обичне прехладе није потребно корисити посебне лекове, саветује др Баљошевић.

„Неопходан је одмор и мировање три до пет дана те болест спонтано престаје. Саветује се симптоматска терапија – уношење доста течности, пре свега топлих напитака (чајеви са медом и лимуном, бистра пилећа супа), као и лекови против високе температуре и болова (антипиретици и аналгетици)“, истиче он.

Он додаје да је лечење некомпликованог грипа слично као и лечење прехладе.

„Ако се посумња на грип, што се може закључити већ на основу тежине клиничке слике, препоручује се давање антивирусних лекова и то најбоље у прва два дана од почетка болести. Пацијенти код којих се развила тешка упала плуц́а због грипа, имају истовремено и бактеријску суперинфекцију. Њима се ординирају антибиотици који су ефикасни против најчешц́их бактеријских узрочника, као што је Стрептоцоццус пнеумониае, Стрептоцоццус пиогенес и Стапхилоцоццус ауреус“, наводи доктор.

Имунитет

Др Баљошевић каже да је за добар имунитет неопходна здрава и уравнотежена исхрана, довољно сна и свакодневно бављење физичким активностима.

Он додаје да је већ дуго познато да одређени састојци хране, као што су витамини Ц и Е, селен и аминокиселина глутамин повољно делују на здравље, тако што јачају имуни систем.

Храна јача имуни систем

„Такође, данас на тржишту постоје ефикасни препарати за појачавање имунитета. То су обично природни препарати са активним састојцима за појачавање имунитета, као што су глукан, аргинин, јод и витамини Б5, Б6 и Б12. Они побољшавају метаболизам лимфног ткива аденоидних вегетација и тонзила и спречавају њихово увећање. Такође, јачају локалне механизме одбране и ублажавају симптоме болести“, наводи он.

Главни фактор у генерисању симптома прехладе или грипа није оштећење дисајних путева вирусом, већ имунолошки одговор на инфекцију. Имајући у виду да се исти механизми активирају у склопу вирусне, бактеријске и гљивичне инфекције, отуд и разлог за често преплитање клиничких слика респираторних инфекција генерално, закључује др Иван Баљошевић.