Почетна » Како сачувати срце на високим температурама?
Савети стручњака Вести

Како сачувати срце на високим температурама?

Фото: Пиксабеј

Екстремно високе температуре нарочито су опасне за срчане болеснике. Поред чешћег уношења течности и избегавања изласка напоље у најтоплијем делу дана, Петар Оташевић из Института за кардиоваскуларне болести “Дедиње” саветује пацијентима да се консултују са лекарима о узимању редовне терапије.

Доктор Петар Оташевић из Института за кардиоваскуларне болести “Дедиње” каже да екстремне температуре неповољно утичу на срчане болеснике на више начина.

Уколико високе температуре потрају, срчани болесници треба да смање узимање терапије и за то обавезно треба да консултују свог лекара, истиче Оташевић.

Упозорава да у случају пада притиска, пацијент треба да престане са узимањем лека.

Онима који обично пате од ниског притиска, Оташевић саветује да пију што више течности – неколико гутљаја воде на сваких 15-20 минута и, уколико је то икако могуће, избегну излажење напоље у најтоплијем делу дана. То, како је указао, у тренутним околностима, може бити између десет ујутру и седам увече.

Оташевић саветује кардиоваскуларним болесницима да у данима када су велики температурни скокови ослушкују своје тело и разговарају с лекарима. “Треба да буду додатно опрезни уколико осећају вртоглавицу, слабост, одузетост једне стране тела”, наводи Оташевић.

“Велика врућина доводи до ширења крвних судова срца, од пада до скупљања, што може довести до инфаркта или можданог удара.”

Оташевић наглашава да је уобичајен број случајева инфаркта током једног викенда у Институту за кардиоваскуларне болести “Дедиње” четири или пет, а да их је прошле суботе и недеље било чак осам.

Симптоми инфаркта различити, двадесетоминутни бол у грудима најчешћи

“Уколико добијете симптоме бола у грудима који се шири на руку у трајању 15-20 минута, позовите Хитну помоћ која ће вам рећи шта да радите до доласка екипе. Ти симптоми могу да се разликују од особе до особе”, каже Оташевић. 

Поред узимања течности, доктор Оташевић здравима саветује да избегавају обилне оброке и да буду што чешћи – неколико залогаја на свака два-три сата.

“Нарочити проблем да се изборимо са врућинама су дани када је влажност ваздуха висока, јер се тело спорије расхлађује – знојење иде теже”, указује Оташевић.

Наводи да је најбоља превенција брига о здрављу, што подразумева редовне контроле код лекара.

Извор: РТС