Магазин Пензија покренуо је пројекат „Интернет трећег доба“ који је намењен популацији 50+, односно активној и надолазећој популацији пензионера. У овиру овог пројекта представљамо вам онлајн водич „Исхрана у трећем добу“. Овог пута пишемо о целијаклији.
Целијакија је наследна болест пробавног тракта узрокована осетљивошћу на глутен, беланчевину која се налази у житарицама (пшеница, раж, јечам, зоб). Као и у случају осталих аутоимуних болести, целијакија је учесталија код жена него мушкараца. Глутен-сензитивна ентеропатија, како се целијакија још назива, представља поремећај имуног система у коме створена аутоантитела оштећују слузокожу танког црева, али и бројне друге органе.
Интензивна запаљенска реакција доводи до оштећења слузокоже танког црева не само у структурном већ и функционалном смислу, уз смањено лучење хормона и апсорпцију хранљивих материја.
Уобичајени симптоми су пробавне тегобе: надутост, грчеви и болови у стомаку, појава пролива. Међутим, могу се јавити и болови у костима и мишићима, депресија и осипи. Дакле, целијакија је атипична болест и није је увек лако препознати. Клиничка слика може бити јасна и препознатљива, али болест врло често може протицати сасвим тихо. Код одраслих особа симптоми могу бити толико разнолики да анализе и испитивања воде у сасвим другом правцу, тако да прође и неколико година док се не постави тачна дијагноза.
ТИПИЧАН ЛАБОРАТОРИЈСКИ НАЛАЗ КОЈИ УКАЗУЈЕ НА ЦЕЛИЈАКИЈУ
Фактори инфламације (CRP, фибриноген, седиментација)
Ензими јетре (ALT, AST)
Гвожђе, хемоглобин, феритин
Албумин
Калцијум,
витамин Д
Витамин К
КАКО СЕ СПРОВОДИ ИСПИТИВАЊЕ НА ЦЕЛИЈАКИЈУ
Иако се коначна дијагноза целијакије поставља на основу налаза биопсије слузнице танког црева, одређивање следећих маркера из крви је од помоћи у дијагностиковању и праћењу болести:
- l антитела на ткивну трансглутаминазу (IgA, IgG)
- l антитела на глијадин
- (IgA, IgG) l антиендомизијалних антитела (IgA, IgG)
- l антитела на деаминирани глијадин пептид (IgA, IgG)
Уколико су антитела негативна, дијагноза целијакије је мало вероватна. Међутим, важно је напоменути да је неопходна доследност и истрајност у спровођењу испитивања док се болест са сигурношћу не потврди или искључи.
Целијакија је хронична, доживотна болест која дуги низ година може бити неоткривена. Код болесника који нису на безглутенској исхрани могуће компликације су карцином једњака и танког црева. Уз благовремену дијагностику и прикладну дијету компликације и смртност значајно се смањују. Болест има одличну прогнозу ако се на време дијагностикује и започне с лечењем стриктном и свеобухватном безглутенском исхраном.
Према подацима светских истраживања од целијакије болује један до два одсто становништва. Целијакија није само болест дечје доби већ се јавља и код одраслих. Око 20 одсто дијагноза постави се код особа старијих од 60 година.
