„Што ми то раније не рече!?“ „Е, да сам се на време сетио.“ Уз ове, још много је различитих начина да се изрекне вајкање за пропуштеном приликом. И став да би можда све другачије и боље било да је она искоришћена. Колоквијално најпознатија је она духовита „све би било другачије да је Пера отишао право у полицију“, која се широко користи и за много важније ситуације од мука легендарног детлића из цртаћа.
Ево једног баш озбиљног примера који се тиче ни мање ни више него фамозног „Теслиног оружја“. Стотине је страна исписано о томе да ли је оно постојало или не, па се ни сведочанство које овде нудимо не може узети за доказ. Али, бар његова веродостојност тешко да је подложна сумњи. Наиме, др Михаило Константиновић, професор Правног факултета, министар у Влади Цветковић-Мачек, и потом у „лондонским владама“, иначе отац др Радомира Константиновића, по свему одмерен и поштовања достојан човек, водио је дневничке белешке о важним и преломним догађајима чији је био учесник. И – сачувао обимну документацију о њима, а све је то и објављено.
У обимној књизи, на странама које се односе на 4. март 1941, Константиновић бележи сусрете у још једном бурном дану пред потписивање Тројног пакта, и каже да је у 20 часова тог дана примио В. Јањића (вероватно Војо Јањић – прим Б.А), а затим му је дошао министар финансија Јурај Шутеј. Ево како то гласи: „После њега дошао је Шутеј. Каже ми да Вилдер иде с Чесима и Пољацима сутра у Грчку. Показује ми Теслин радио-телеграм у коме стоји да је пронашао преношење електрике на даљину. Може на даљину да пробије оклопе и да учини да експлодира авионска бомба у ваздуху! За одбрану Југославије требало би десетак станица ове врсте. – Шутеј ће однети ово Генералштабу. ’Што то нисмо добили раније!’“
Није јасно да ли је аутор изговорио ово под наводницама на крају цитата, или је то њему Шутеј рекао, или је само помислио и у дневник забележио. Али, недвојбено је једно – Константиновић је Теслин радио-телеграм видео. Ех, да је…
Михаило Константиновић, „Политика споразума – Дневничке белешке 1939–1941; Лондонске белешке 1944–1945.“, Агенција МИР, Нови Сад, 1998, цитат са стране 307.
