50 година прохујало је, да се мало похвалим у свом дневниковању, од објављивања моје песме у култном недељнику Младост. И то у рубрици Они долазе, коју је приљежно, и строго, уређивао тадашњи млади уредник Милан Влајчић.
Их, која срећа! На киоску сам купио десет примерака овог листа, а песму је читала цела генерација гласовите краљевачке гимназије „Мирко Луковић“. Скочио ми рејтинг међу девојкама, јер се тада ценио нечији стваралачки успех.
Није било таблоида, ни ријалити програма, ни лаких бестселера. Такво време – одрастали смо читајући Андерсена, Његоша, Дучића, Ћопића, Твена, Андрића… Време класика!
50 годиница је прошло од времена кад смо се гурали пред шалтером биоскопа да набавимо карту за „Скупљаче перја“ Александра Саше Петровића. Овај маестрални филм био је прекретница у југословенској кинематографији, јер је врсни Саша, на посве оригиналан начин, осликао живот Рома у Војводини. Да не трошимо речи о глуми Бекима Фехмиуа, Оливере Вучо и Бате Живојиновића.
Да вас подсетим: главни лик је чувени Бели Бора Перјар који препродаје перје широм Војводине. Ево, признајем: филм сам гледао десетак пута, и увек сам изнова откривао неке нове детаље.
50 лета од последњег концерта непоновљиве енглеске рок и поп групе Битлси. Момци из Ливерпула: Џон Ленон, Пол Макартни, Џорџ Харисон и Ринго Стар, за кратко време изазвали су праву музичку револуцију и продали преко милијарду својих плоча. Млади, и не само они, напросто су гутали музику ових момака.
Све је почело с Леноновом аматерском групом Кверимен 1957, а Битлси се званично региструју 1962. године. Трајали су пет звезданих година и растали се џентлменски, јер су њихове међусобне размирице постале јаче од звука њихове музике. Утицај славе и долара. Нажалост!
50 година је прошло откако је српски Институт „Михајло Пупин“ произвео ЦЕР-22, рачунар за онлајн банкарске послове. То је била ударна вест у ондашњој Југи, богме и у Европи. Подухват вредан сваке хвале.
Данас живимо у времену кад је компјутер важан као дугме или неопходан попут патика. Више од три милиона у Србији користи ову справу и ко зна колико милијарди људи на Земљи.
50 година је стар Споразум између Руса и Амера о коришћењу свемира. Потписан је 27. јануара 1967. године. Да подсетим да су Руси у космос послали свој први сателит Спутњик далеке 1957. Сателит је однела ракета Р-7 коју је конструисао чувени Сергеј Корољов.
Колико се данас свемир користи а колико злоупотребљава доиста не знам. Пронашао сам податак да у космосу „живи“ око хиљаду сателита. Што јавних, што шпијунских.
Они вазда оптимистични тврде да ћемо ускоро викенде проводити на Марсу. Понеки већ купују плацеве на овој планети. Верујем да Срби имају предност као „небески народ“!
50 година и седам дана је Јапанцу Казујашију Мијури, и упркос томе професионално игра фудбал у друголигашу Јокохами. Оборио је светски рекорд, а клуб му је продужио досадашњи уговор. Краљ Мијура вели да ће играти до своје шездесете. Здравље, вера и упорност.
50 година, и више, женски листови саветују женски пол. Тада веома популарна Практична жена, у свом броју из 1967. објављује рубрику у којој искрено приопштава како освојити срце једног мушкарца. Поручује новинар: Која уме шармантно да стоји и хода, не остаје усамљена. Па додаје: Спокојно га послужите пићем с послужавника, али га не носите као кофер или као келнер у пивници.
Сами упоредите ове савете с данашњим временом.
50 лета је путовала боца која је давно, давно била бачена у Атлантски океан. Из Њу Хемпшира. И сад, гле чуда, ту боцу после пет деценија, и пређених 2.500 километара, у песку пронађе Клинт Бафингтон, који је био на одмору на бахамским острвима Туркс и Кајкос.
Клинт у боци пронађе поруку:
„Вратити на адресу Оушн булевард 419 и добићете 150 долара награде од Тине, власнице Бичкомбера.“
Прича има романтични крај. Знатижељни Клинт у Њу Хемпширу пронађе Полу Пирс која живи на адреси из боце. И Пола се присетила да су њени родитељи бацили боцу у океан, не очекујући да ће бити пронађена после толико година. Присећајући се свог детињства, Пола испуни обећање родитеља и тако Клинт неочекивано заради 150 долара.
50 бројева наше Пензије можда су мали корак за човечанство, али оваква ревија подмлађује своје читаоце. Феноменално! Дигитрон каже да ће стоти број Пензије изаћи 2021.
Пол Гети препоручује следећу формулу успеха: Устаните рано, радите марљиво и нађите нафту.
У ствари – ко не броји тај не стари!
