Дискотека скривена у уличицама источног дела Сеула крцата је стотинама старијих грађана. Понедељак је, а тада се на подијуму величине кошаркашког терена „разбацују“ седокоси парови.
Ким Са Гу (85) каже да је то њихово игралиште: „Шта бих друго радио по цео дан? Породица ми ради, а ја не волим да идем у центар за старије особе, јер тамо сви пуше.“ До пре 20 година радио је као администратор у болници. Сваки дан се буди у пет ујутро, доручкује са сином и унуцима, одлази на физиотерапију за болно колено, а потом ускаче у аутобус који га вози у дискотеку за сениоре коју свакодневно посећује око хиљаду његових вршњака.
Дневне дискотеке „колатеке“ не служе алкохол, а најпродаваније пиће им је јогурт. Све су популарније захваљујући старијој популацији Јужне Кореје која после пензионисања мора из почетка да осмисли живот. У деведесетима су колатеке биле замишљене као места без порока намењена младима, али преузели су их сениори. Неки долазе само да би избегли лоше односе које имају код куће.
– Моја жена ми приговара због свега, и због тога што дишем. Волим музику и овде никоме не сметам – каже седокоси мушкарац који не жели да се представи. С друге стране, Ким Ин Гил каже да му плесање помаже да отера мисли о самоубиству. Он је, наиме, жртва азијске финансијске кризе која се догодила крајем 20. века.
Радници колатека помажу стидљивијим посетиоцима да пронађу партнера или партнерку за плес, али их и подучавају плесним покретима.
