Повишица од осам одсто значи да би онај ко сада има пензију 25.000 динара имао 2.000 динара више сваког месеца
За више од 1.700.000 пензионера у Србији стижу неки (мало) бољи дани. Сви они ће, најкасније до краја године, добити повишице. Колике ће оне бити, то зависи од модела који се буде применио, али највероватније све њих чека повишица од осам одсто.
Недавно је мисија Међународног монетарног фонда сугерисала нашим властима да се, због добрих економских показатеља, укине Закон о привременом умањењу пензија. У буџету Србије постоји новац за ту сврху, а у јавности се помињу три сценарија за повишице: први и највероватнији, по којем ће сви пензионери до краја године добити повишице од осам одсто, изнео је председник Александар Вучић. Уколико се тај сценарио обистини, расходи у буџету ће трајно бити повећани за 40 милијарди динара. По овом рачуну, то представља трошак од око један одсто бруто домаћег производа.
Како је Вучић изјавио, он већ разговара са премијерком Аном Брнабић о томе да се те ствари десе од октобра.
– Да се тада спроведе ребаланс буџета, али један од најбољих, где ће бити новца за плате и пензије. То ће се знати крајем јула, почетком августа, након што се буду видели параметри раста – рекао је Вучић.
Шта то конкретно значи на примеру пензије од 25.000 динара? Повишица од осам одсто, на месечном нивоу, значи додатних 2.000 динара, што на годишњем нивоу значи за 24.000 динара веће приходе.
Други сценарио подразумевао би да се Закон о привременом умањењу пензија укине фазно. Он подразумева да се током прве године укидања онима чија је пензија већа од 25.000 динара врати половина одузетог износа из пензионог решења. Уз то, повишица од 5,5 одсто следовала би и њима и свим осталим пензионерима.
Трећи сценарио значио би потпуно укидање поменутог закона, а у том случају све пензије би могле да се повећају линеарно за три одсто.
Пензионерима у Србији примања су смањена од новембра 2014. године, када је на снагу ступио Закон о привременом смањењу пензија, у складу са спровођењем државних мера штедње. У том смањењу били су изостављени пензионери са најмањим примањима, до 25.000 динара. Они са већим пензијама добијали су 22 одсто мање, на разлику између 25.000 и 40.000 динара. Износи изнад 40.000 динара смањивани су за 25 одсто.
Никола Алтипамарков из Фискалног савета Србије објашњава да укидање Закона о привременом умањењу пензија подразумева да досадашња повећања остану на снази.
– То би коштало 25 милијарди динара, мада је могуће и фазно укидање током неколико година како би се амортизовао удар на буџет – нагласио је он.
Милојко Арсић, професор Економског факултета, каже да је у сва три сценарија реч о великом износу (40 милијарди динара) и да би уколико се раст пензија веже за реалан раст привреде, буџет могао да поднесе повећање пензија од највише шест до седам одсто. У том случају фискални простор био би од 30 до највише 35 милијарди динара, па би самим тим и у остала два сценарија линеарна повећања морала да буду мања. У другом сценарију пензије би свима могле да се повећају за 4,5 одсто, а у трећем свега за два одсто, сматра он.
– Први сценарио, по којем би пензије биле линеарно повећане свима, био би политички добро, али правно и економски лоше решење. Јер тиме се не би отклонио правни проблем који Србија сада има – каже Арсић и додаје да је други сценарио, по коме би се ишло на фазно укидање закона, најприхватљивији. Ипак, мора се водити рачуна и о социјалном и политичком фактору и да се не доводи у питање одрживост јавних финансија.
Пензионерске организације и синдикати једногласни су да прво мора да се укине Закон о привременом умањењу пензија, јер нема ниједног оправданог разлога да он остане на снази. Истичу да нису тачне тврдње да би се враћањем на старо и његовим укидањем додатно погоршао положај најугроженијих пензионера, односно оних чије пензије нису смањиване.
Ђуро Перић, председник Савеза пензионера Србије, каже да му није јасно како нико из државе још није позвао представнике пензионера, који више знају о ПИО систему, да им добронамерно сугерише како је најбоље да се проблем реши.
– Рекли бисмо им да је најбољи други сценарио (односно враћање половине одузетог за оне чија је пензија већа од 25.000 динара фазно, плус линеарно повећање свима од 5,5 одсто). Више пута смо у разним дописима премијерки предлагали да ако закон о привремености већ не може да се укине преко ноћи, да се укида постепено, али да коначно почне да се укида после четири године. С тим што надлежни морају да кажу за који би период закон био потпуно укинут, годину, две, након чега треба да се пређе на усклађивање два пута годишње с растом инфлације или БДП-а, шта одлуче – објашњава Перић.
Василије Белобрковић, председник Градске организације пензионера Београда, каже да је услов свих услова укидање привременог закона.
– Држава каже да тражи начин да фазно у наредне две године пређе на претходни систем. Закон о привременом умањењу није системски, већ искључиво привремена мера. Уколико буду наставили да инсистирају на фазном укидању, то значи да хоће да трајно суспендују Закон о ПИО, што није био део договора када се кризна мера доносила – каже он.
Јован Тамбурић, председник Удружења пензионисаних војних лица Србије, сматра да би пензије требало да буду повећане за 10 одсто.
– Анализе показују да пензије реално од 2012. године, када је обустављено њихово усклађивање по такозваној швајцарској формули, заостају до краја 2017. године око 20 одсто. У исто време номинално су увећане за око 10 одсто, што значи да су изгубиле реалну вредност за око 10 %, па би сада реално требало да буду усклађене за најмање 10 процената – сматра Тамбурић.
Зоран Стојиљковић, председник УГС „Независност“, на трибини „Реформа система пензијско-инвалидског осигурања у Србији“ рекао је да је потребно уједињење.
– Уместо да имамо 15 пензионерских удружења, сви треба да буду јединствени око решавања једног истог проблема. Нажалост, у Србији се од солидне пензије од 50.000 динара издржавају и незапослена деца, а пензионери су најбоља политичка база која се годинама гњечи – рекао је Стојиљковић.