Пандемија има карактеристике колективног трауматског стресног искуства, јер је неизвесна и не може да се контролише, угрожава наш интегритет, као и особа које су нам блиске. Али неопходно је да се и у таквим условима нађе начин за прилагођавање.
И у најтежим ситуацијама људи имају одређену врсту психолошког имуног система – капацитет за доживљавање задовољства и среће. Често говоримо о резилијентности (начин борбе са проблемима) у отпорности на неповољне околности. Резилијентност је урођена карактеристика коју у великој мери можемо да унапредимо – каже Сања Станић, психолог и психотерапеут.
Дакле, без обзира на проблем, имамо способност да уверењима и начином на који тумачимо околности преузмемо одговорност и изаберемо реакцију на ту ситуацију. Шта конкретно може да нам улије наду?
- Ако активно обратимо пажњу на пријатна искуства, ма колико нам се чинило да се она подразумевају, ако дозволимо себи да их искусимо свим чулима, ако то практикујемо у свакодневном животу, ојачаћемо оптимизам и капацитет за доживљавање пријатних осећања – истиче Станићева.
Психолог наглашава да је у кризним временима веома важна преузети одговорност за своје психичко здравље.
- Сви тежимо задовољству, али је проблем ако га ставимо изнад свега што нам је битно. Лепо је бити задовољан, али не по сваку цену, поготово не на кратак рок. Много је важније којим вредностима се водимо у животу. Свест о томе да нам је вредност породица, ненасиље, помагање другима, залагање за себе, емпатија, здравље или учење…, могу у значајној мери утицати да лакше поднесемо муке и недаће свакодневног живота у тешким временима. Једностано, знаћемо шта нам је приоритет и тако ћемо се понашати – каже психолог.
Без обзира на то што већина може пронаћи разлог за задовољство у неком сегменту живота, друштвени тренутак и опште околоности неминовно утичу на сваког.
- Песимистичан поглед на стварност је тежак и демотивишући, али је и безрезервно позитиван став често одбрамбен и као такав дисфункционалан. То значи да људи претерано склони позитивном погледу на ситуацију могу имати тенденцију да избегавају проблем. Ако се не бавите својим проблемима, они неће нестати и највероватније ће се искомпликовати. Њихово игнорисање доводи и до избегавања да се искусе задовољство и срећа коју решавање проблема носи са собом. Генерално позитиван став неће нас аутоматски учинити срећнијим – каже Станићева.
