После више од годину дана пандемије ковида клиничка пракса и бројне студије показују да овај вирус изазива губитак слуха, зујање у ушима и вртоглавице.
И поред правовремене терапије ови аудиолошки проблеми могу да потрају неколико месеци.
Докторка Светлана Ваљаревић, специјалиста ОРЛ Клиничко-болничког центра „Земун“, каже да студије рађене последњих десетак месеци указују на податак да се поремећаји слуха дешавају код седам до 15 одсто одраслих који су прележали ковид:
– У највећем броју случајева пацијенти наводе зујање као симптом, потом слабији слух, док се вртоглавица јавља у најмањем броју случајева. Зујање је чешће код оних који су били болесни недељама или месецима, односно имали су тегобе у виду малаксалости, температуре и кашља дуго након проласка акутне фазе ковида. У одређеном броју случајева, САРС-КоВ-2 може да доведе и до губитка слуха за више од 30 децибела на бар три различите говорне фреквенце. Вртоглавица због оштећења ћелија унутрашњег ува вирусном инфекцијом јавља се код четири до седам одсто пацијената – објашњава др Ваљаревић.
Дефинитивна дијагностика оштећења или губитка слуха изазваног ковидом подразумева аудиолошку дијагностику, односно снимање слуха.
– Због ангажовања медицинских радника у ковид-болницама, некада није могуће обавити аудиолошки преглед у најкраћем могућем року – каже наша саговорница. – Зато је важно да напоменем да терапија наглог губитка слуха подразумева примену кортикостероидних лекова који се у болничким условима дају многим пацијентима са ковидом, тако да веома често не долази до кашњења у давању терапије за губитак слуха. Али и поред адекватно примењене терапије, некада тегобе у виду зујања и губитка слуха прођу тек након два до три месеца.
Уколико је губитак слуха такав да онемогућава уобичајену комуникацију, разумевање говора, једино решење је ношење слушних апарата.
– У Србији људи без проблема носе наочаре за вид, али ретко ко носи слушне апарате – каже др Ваљаревић. – Велики је број старијих који невезано за ковид пандемију имају лош слух. Често старији пацијенти одају утисак особа које су дементне, а напросто само лошије чују. У Данској, рецимо, око 50 процената пацијената који имају средње тешко и тешко оштећење слуха носе слушне апарате, док је код нас број и десетоструко мањи.
