Метаболички синдром најчешће је узрокован погрешним начином живота, неактивношћу и претераним уносом рафинисаних шећера и засићених масти током дужег периода, што за последицу може имати повишену концентрацију шећера и масноћа у крви.
За све наведене тегобе карактеристична је резистенција на инсулин, а праћена је атерогеном тријадом (висока концентрација триглицерида, низак ХДЛ холестерол и повишен ЛДЛ холестерол). Ови поремећаји су чешћи у старијој животној доби.
Након оброка здрав организам разграђује сложене шећере до глукозе. Присуство глукозе подстиче гуштерачу на излучивање хормона инсулина који је одговоран за транспорт глукозе из крви до ћелија, где се она разграђује или складишти. Ако је унос „лоших” масти и шећера годинама повишен, долази до озбиљних поремећаја и ниво инсулина остаје хронично повишен. Ћелије постају неосетљиве на инсулин и релативно мала количина глукозе се разграђује, а у крви остаје висока. С дугорочно повећаним нивоом глукозе у крви, неосетљивост на инсулин води у шећерну болест.
Против метаболичког синдрома можемо се изборити смањењем телесне тежине, односно, смањеним уносом висококалоричне хране. Такође, и телесна активност важан је део борбе против метаболичког синдрома.
Лабораторијске анализе које би требало урадити код сумње на метаболички синдром:
Глукоза (шећер у крви) служи за праћење метаболизма угљених хидрата, постављање дијагнозе и праћење шећерне болести.
Гликозилирани хемоглобин, ХбА1ц одражава просечни ниво глукозе претходна два до три месеца. Поузданији је показатељ од појединачног одређивања глукозе, јер не зависи од краткотрајних промена шећера у крви.
Инсулин се углавном испитује код пацијената с ниским шећером у крви, поремећајем рада панкреаса и за праћење терапије код дијабетичара.
Холестерол је важан за откривање поремећаја метаболизма масноћâ. Стрес, годиште, пол и хормонски дисбаланс утичу на вредности холестерола. Служи за процену ризика настанка срчане болести, а може бити и показатељ функције јетре и штитасте жлезде.
ХДЛ или „добар” холестерол има заштитну улогу. Особе које имају снижене вредности имају већи ризик од оболевања од болести срца.
ЛДЛ или „лош” холестерол важан је као фактор ризика за процену болести срца и крвних судова.
Триглицериди при повишеним концентрацијама могу указивати на шећерну болест, обољење бубрега, жучне кесе, штитасте жлезде.
Напомена: Да би лабораторијски резултати били поуздани, важно је знати да је неопходна припрема, која подразумева узимање узорка на празан стомак, ујутро између седам и десет часова, а најмање 12 до 14 часова након последњег оброка, који би требало да буде лаган.
Пишу др мед. Нађа Ступар, спец. клиничке биохемије и др сц. Станислава Петровић, доктор медицинских наука-фармација из Aqualab плус лабораторије
