Летње теме требало би да буду лаке, лепршаве, ведре, разгаљујуће, такве да оном неснађеном делу срећне Србије помогну да некако издржи све ове хировите климатске испаде, непрестани раст цена, све бројнија обећања лудом радовања, удаљеност мора и других окрепљујућих великих вода; а посебно та лакоћа, необавезност и ведрина летњих тема требало би да помогну једном делу срећног грађанства да коначно потисне већ одавно анахрони и неостварљиви сан о лагодном и безбрижном дугом лету у неком далеком егзотичном земаљском рају, који је увек био, а тако ће и остати, доступан само онима који уместо џепова имају дубоке хаирли бисаге из којих се новац само троши, а не броји се често. Време је да та неподношљива већина размаженог грађанства већ једанпут схвати да не треба да се заноси сновима мањине и да, како год окренеш, и о чему год да се забавиш – нисмо сви исти нити равноправни. Да схвати да може више имати само ако више ради, макар и липсао радећи. Да је Бог желео равноправност међу свим земним створовима, не би толике повластице наменио баш коњима и магарцима. Чудне су то ствари. Можеш читав свој век на њих да потрошиш, а да ништа не расплетеш.
А да и не говоримо о том несвакидашњем пориву нашег навинарства да баш оно непрестано буде међу топ темама. Те има слободе, те нема слободе, те њиме манипулише власт, те њиме манипулише опозиција, те мала им плата па морају да праве све те етичке прекршаје, а уз то и обичне гадости да чине, како би, народски речено, децу прехранили, и тако дали и последњи печат тврдњи да циљ оправдава средства. Али да се зна, ја то не прихватам, драга браћо и сестре: циљ не оправдава средства и – тачка. Али не дам се ја потпуно тим летњим темама, хоћу да будем карактер и да макар ја не поменем СВЕТСКО ПРВЕНСТВО У ФУДБАЛУ, иако је то једина добра ствар која може да има и лоше последице, као што је повећан број брачних и ванбрачних превара, па чак и развода, јер још има жена које не могу да месец дана буду у сенци било чега, па ни светског фудбалског првенства.
Зато, да се ја осврнем на један случај који је, гле чуда, наишао на одобравање и противника и подржавалаца актера тог случаја. Кад се хоће, могу и рогови у врећи да се сложе. Елем, дошао један човек у једну срећну ТВ емисију. И те вечери том човеку дошло „да се отвори“, да каже шта му је на души, па куд пукло да пукло, па макар га више и не звали у ту срећну емисију. И поче човек да збори, учтиво, али и самоуверено, дословце како следи, све гледајући право у очи водитељу:
„… Дај десет минута да неке принципе, неке вриједности кажем народу. У овој земљи поред тих ваших деструктивних програма и свега овога што видимо, и даље има у тој нормалној Србији, средњем том слоју, очева, мајки, који хоће да одгоје дјецу, који сањају да буду фини честити људи, да роде, да раде, да праве срећу унутар породице, а не само на овим вашим лажним свјетлима овдје, у овим телевизијама, где постоји, где станује стварна срећа… Ти си овдје свједок, са свим тим својим спратовима овдје које имате, колико је ту несреће, колико су лажни осмјеси, колико су лажне паре, колико је то све једна велика лаж и превара која само има за циљ да на тим деструкцијама и лажима неко заради неки новац. Океј, не можете то спријечити, хајмо једну траку оставити на том аутопуту, макар била зауставна, али нек постоји за један дио људи који вјерује да је могуће бити поштен, могуће бити човјек, могуће вјеровати, имати повјерење, вјеровати према богу, вјеровати унутар породице… Хајмо оставити, немојте затварати то, ово лудило ће да прође, ал’ однијеће велики данак, превише ће однијети, превише ће бити уништених генерација и младих људи, ал’ немојмо затварати. Када се дотакне то дно, хајмо сачувати сјеме. Дакле, дај бар, молим те, ево ту си, уз све ове будалаштине остави мало, негде, у некој емисији, у неком програму, хајде да кажем: е сад нека има да сачувамо сјеме, па кад прође ова грозна зима да неко прољеће излиста нешто, да можемо то сјеме засадити. Хајде пробај то, човјече… Дајте оставите мало за спас, за будућност, неку тачку, неку мапу, неку, знате као оно некада који су погубљени по пећинама оставе нешто за некога, неки сигнал, неку стрелицу. Дај пробајте то. Поготово када зовете нас који нисмо из вашег свијета, пустите да мало нешто кажемо и онда иницирајте мало ове тематике, које ја знам да нису бомбастичне, ја знам да диже гледаност много више када се исприча нека будалаштина за неког криминалца, за неког злочинца, за неког лопова, гангстера, итд. Дај мало, нек буде мало и досадне емисије, нек има неки глас…“
Џаба ти врело лето када је стварност да се смрзнеш.
