После премијере балета „Хазарски речник – ловци на снове“, изведене крајем маја у Народном позоришту у Београду, избио је скандал који је узбуркао нашу културну јавност и целу Србију, коју је својим непромишљеним потезом кореограф ове представе увредио, назвавши је смрдијом од земље! Наиме, одлазећи из Србије за Берлин, на свом Фејсбук профилу написао је поруку крајње увредљивог садржаја. „Не питајте ме ништа, једва остах жив у тој смрдији. Страшно“, написао је Роналд Рони Савковић, познати хрватски балетски уметник са импресивном каријером и цењени кореограф у европским оквирима.
Рони није први пут боравио у Србији, али изгледа да је заборавио како га је та смрдија већ неколико пута угостила и ставила му фине парице у џеп. Као и недавно, када је потписао кореографију свог новог балета, рађеног по мотивима романа Милорада Павића, који по незваничним информацијама кошта десет милиона динара! Опа бато, узе човек новац пореских обвезника Србије и наравно нас пензионера, па нас напљува онолико! Огласио се Рони убрзо, јер се вести по Фејсбуку брзо шире. Извињавао се онима који га познају и правдао се како је тај израз научио кроз разговоре по граду, да га је очигледно криво разумео, а да је у ствари само хтео да укаже на лошу културну политику у нашој држави! Баш му хвала на тој бризи, као да ми не знамо да нам је култура урушена. А онда је брижни Рони блокирао појединце и избрисао своје наводно извињење на Фејсбуку, као и коментаре који му нису одговарали!
Брујали су медији тих дана, окрпише читаоци Ронија оштрим, већином националистички обојеним коментарима, покренула се лавина, догодила се јавна реакција, на помолу је била афера. Ћутао је само балет Народног позоришта, који увек ћути за све, чак и онда када се њих лично тиче. Без званичног коментара и реакције на изјаве брижног Ронија остао је и директор балета. Био је на путу, а и да није, не би он коментарисао Ронијев случај. Као што никада није коментарисао ни многе друге случајеве, када су којекакве протуве понижавале и вређале колектив којим руководи и професију којом се бави. Није се огласило ни струковно балетско удружење, коме је, између осталог, обавеза да штити професију и појединце. Јавности се обратио писац и председник УО Народног позоришта, наводећи да Рони није добио хонорар од 10 милиона динара, већ да су укупни трошкови продукције представе износили девет милиона, да је Народно позориште учествовало са шест милиона, док је позоришна кућа из Земуна, као копродуцент, сносила једну трећину трошкова. Кореограф је, значи, у „Смрдији“, зарадио знатно мање, тачно према одобреном буџету Народног позоришта! А колики је део тог великог „колача“, још није познато. Ипак, срце ми је сада на месту, када сазнах да је износ знатно мањи!
На крају баладе, у јутарњем програму једне телевизије појавио се и он, управник Народног позоришта. Свеже ошишани гост био је љут као рис што су га водитељи позвали у емисију. Рекао је да поводом Ронијевог случаја нема шта да изјави, јер је већ рекао шта је имао да каже! Дурећи се и гестикулирајући ручицама, назвао је Ронија два пута магарцем који је изјавом највише штете нанео сам себи. А то што је нанео тешку увреду Србији и велику штету српском буџету, нема везе! Но, није Рони сам узео српски новац. Дали су му га! Иако је све изашло у јавност, ти радочастивци, који су га ангажовали и платили, извући ће се. А требало је само затражити документа, финансијски извештај и уговоре за ту представу. И било би потпуно јасно ко је магарац, а ко је намагарчен. Пошто то није учињено, вероватно ће се случај заташкати и заборавити. И опет ће бити – ником ништа, појео вук магарца, до неке нове прилике када ће се сви лепо забављати и истресати по Фејсбуку.
