Група коју чини 13 ведрих и креативних пензионера у децембру је наступила поново у организацији Центра за образовање „Ђуро Салај“. Њихов програм је ове године још разноврснији и богатији, јер ће, поред Душка Радовића и Мике Антића, говорити и текстове Бране Петровића, Слободана Стојановића, Моме Капора и Бране Црнчевића.
— Рад са старијим особама је диван и пун изазова — каже Ирена Адамовић, која адаптира текстове за „Старишане”. — Њихова мотивисаност је на далеко вишем нивоу у поређењу са децом. Ведри су, пожртвовани, веома хумани и ови људи зраче таквом топлином, да ме често постиде и подстичу на размишљање. „Старишани” су у животу свашта преживели и доживели личне трагедије, али мене сусрет са њима освежи и испуни.
„Старишани” раде већ три године и Ирена, мајка четворо деце, каже да њен сусрет са члановима глумачке екипе има магично-исцелитељске моћи. Уосталом, свако стваралаштво је лековито, јер се радећи, пре свега, људи повезују, а затим дружина постаје једна велика породица.
Ове и прошле године, „Старишани” су неколико пута наступали и већи део програма је био, углавном, базиран на стваралаштву непревазиђеног Душка Радовића. Било је ту и делова текстова чувеног Моме Капора. Публика је волела и Мику Антића. Ове године је репертоар шири, богатији и занимљивији. Рад на текстовима поменутих писаца, уз Брану Црнчевића, Слободана Стојановића и Брану Петровића је донео, пре свега, глумцима много задовољства и смеха, а то је главни предуслов да и публика подједнако ужива у њиховом наступу, исто као што су се и они добро проводили док су се припремали. Уосталом, ако се глумци не забављају — како ли ће онда публика?
Сви њихови наступи су као колаж из живота, а у наступима нарочито уживају жене средњих година. Оне су обично шокиране колико су њихови проблеми исти онима које су већ имали.
— Играли смо полетно у „Полету” за аплаузе и осмехе — напомиње Ирена. — Причали смо о Београду и Београђанима некад, како су се удварали, волели, свађали и како су се мирили. „Старишани” се труде да отргну од заборава све оне вредности и лепе успомене које су нам кроз своје текстове оставили наши најдражи песници и писци.
Основни мотив ове драмске породице је дружење и креативно сценско стваралаштво јер, поред забаве, уче и успешно савлађују говорну радњу, сценску пажњу, импровизацију, концентрацију.
— „Београдски Старишани” својим ведрим духом пркосе годинама. Они вредно раде и стварају у просторијама КУД „Никола Тесла“ на Дорћолу, који су нам пријатељски уступили свој простор за рад. Дугујемо им огромну захвалност, јер без њиховог топлог гостопримства не би било ни нас.
Ипак, највећа захвалност припада „Старишанима” зато што су ведри, драги, весели и што својим примером руше све предрасуде које постоје о сениорима.
И на крају савет: они који не могу да присуствују наступима „Старишана”, нека уживају уз књиге Душка Радовића „Женски разговори“, Моме Капора „Љубавне приче“ и Мике Антића „Гарави сокак“, као и песму Бране Петровића „Када те остави она коју волиш“.
