Током великих криза, када су времена тешка, често се придаје много више значаја малим, наизглед небитним стварима.
Исти случај је био и за време Другог светског рата, када је велики симболички потенцијал имала спајалица. За време овог рата, на реверу је ношена спајалица. Разлог? Једна занимљива прича. Хитлер је у априлу 1940. године знао да, уколико жели да победи у рату, мора прво да победи савезничке блокаде. На путу му је била једна држава која није желела да учествује у рату, али то Хитлера није интересовало. Како би могао да контролише норвешке пловне путеве, који су му били потребни како би обављао транспорт неопходне робе до Немачке, Хитлер је након неколико месеци борбе започео окупацију Норвешке.
Савезничке трупе, краљевска породица и чланови владе Норвешке изгнани су у Енглеску, а народ у овој земљи је живео под влашћу нациста. Циљ нациста био је да промене културу и идеологију државе коју су тада тек окупирали. Међутим, становници Норвешке нису одустајали од борбе против нациста и рата у ком су се декларисали као неутрални. Норвежани су се трудили да пронађу алтернативу која ће представљати антисимбол нацистичке идеологије која им је била наметана. На јесен 1940. године, студенти Универзитета у Ослу су изабрали неконвенционалан симбол – спајалицу коју су носили на реверу.
Спајалица је на тај начин имала велику снагу јер је представљала отпор, јединство и национални понос Норвежана. Осим тога што може представљати јединство и везу, верује се да је спајалица тада одабрана и због тога што је њен изумитељ Норвежанин – Јохан Валер. Иако свој производ никада није патентирао у Норвешкој, већ у Америци, ипак се зна да је спајалицу измислио један Норвежанин.
