Почетна » Меланом најчешћи у петој и шестој деценији
Савети стручњака Вести

Меланом најчешћи у петој и шестој деценији

Фото: Пиксабеј

Свега 14 одсто људи се штити од сунца током целе године, а 13 одсто никад не преузима никакве мере заштите

Последњи подаци показују да се у Србији сваке године дијагностикује 500 нових случајева меланома. Више од 22.000 Европљана сваке године умре од меланома, а више од 100.000 случајева меланома дијагностикује се у Европи сваке године. Око 3,5 милиона Европљана има дијагностификован рак коже. Иако смо свесни оштећења које сунце може проузроковати – 91 одсто људи схвата да излагање сунцу може довести до проблема са здрављем – свега 14 одсто се штити од сунца током целе године, а 13 одсто никад не преузима никакве мере заштите. Особе које имају светлу боју коже, светлу боју очију и светлу длаку имају повећан ризик од настанка опекотина од сунчевог зрачења, а тиме и повећан ризик од настанка карцинома коже. Повећан ризик имају и собе које су раније имале карцином коже или у породици имају блиског сродника који је имао овај карцином. Ове особе морају избегавати непотребно излагање сунчевим зрацима, спроводити превентивне мере и редовно се контролисати код дерматолога. ЛЕЧЕЊЕ У последњих шест до седам година у Европи и свету откивено је неколико лекова (такозвани

БРАФ и МЕК инхибитори, имуноонколошки лекови) који значајно могу да продуже живот, па и да доведу до излечења пацијената оболелих од метастатског меланома. Нажалост, ови лекови нису доступни пацијентима у Србији. Лечење метастатског меланома у Србији заснива се на примени хемиотерапије, која готово да се више и не користи у развијеним земљама. Малигни тумор коже најчешће се може видети. Уколико се открије у раној фази, једноставна хируршка интервенција може довести до излечења. Меланом се може јавити у свим животним добима. Ипак, најчешће се јавља у петој и шестој деценији живота. Анализирајући болничке регистре запажено је да је половина пацијената с меланомом млађа од 60 година у моменту постављања дијагнозе. Оштећења која наносе УВ зраци су трајна, и не морају бити видљива. Ова оштећења се накупљају и могу довести до рака коже.

ПРЕВЕНЦИЈА

Превенција меланома и других тумора коже представља веома важан сегмент на коме би требало више инсистирати.

Најважније мере превенције су:

– избегавати непотребно излагање коже сунчевим зрацима у периоду од 11 до 17-18 часова – ношење заштитне одеће, шешира и наочара за сунце које су непропустљиве за УВ зрачење – наношење крема и лосиона за заштиту од сунца (против УВА и УВБ) – обављање самопрегледа коже – преглед коже чланова породице – не одлазити у соларијуме – одлазак код дерматолога једном годишње.

САВЕТ +

Уколико боравимо у спољњој средини, неопходно је носити шешир, наочаре за сунце, адекватну одећу, а на изложене делове тела наносити препарате за заштиту од УВ зрачења (и против УВА и УВБ спектра), с фактором већим до 30 (СПФ > 30). Непотребно је прекривати младеже фластером током боравка у спољној средини. Тумори коже могу настати и на кожи на којој претходно није било других промена.