Почетна » Мерима Његомир: Певаћу до 94!
Моја прича Вести

Мерима Његомир: Певаћу до 94!

Фото: Принтскрин Јутјуб

Meримa Њeгoмир (63) рoђeнa кao Meримa Куртиш у земунском нaсeљу Кaлвaриjи, запевала је јавно први пут 1. маја 1972. у ресторану у Кључу, и то нумере „Мој дилбере, куд се шећеш“ и „Циганине, ти што свираш“. Никада пре није певала, нити у хору ни у неком КУД. Веровала је професорки музичког да није довољно музикална.

Кад је прихватила прву озбиљnију понуду – Асим, вођа оркестра, чуо ју је неколико месеци пре тога у ресторану Цитадела у Новим Бановцима – веровала је да ће јој микрофон бити кратак интермецо до неког „озбиљног“ посла. На почетку каријере калила је певање и у престижним престоничким ресторанима и на наступима широм Југославије. Истовремено је дипломирала сoлo пeвaњe у клaси професорке Mилицe Пoпoвић у Срeдњој музичкој шкoли „Кoстa Maнojлoвић“ у Зeмуну, а потом завршила и Вишу туристичку шкoлу. Има три ћерке: Љубицу, Милицу и Јелену, сина Марка, унука Филипа и унуку Соњу. Зацртала је да пева барем до 94 године, а нама је открила да је кроз певање на неки начин остварила и жељу да буде психолог, јер то је важно за добро певање. Како замишљате себе са 80 или 90?

– Значило би ми највише да стојим на својим ногама, да сам господар свог здравља и тела. Да нико не треба да ми принесе и донесе. У шали причам да желим да живим до 94. године, прочитала сам да је то достижан животни век уз здрав живот. Никад не размишљам шта би било кад би било, на прошлост се не обазирем. То што је било прошлост је, и ако сада има нешто негативно, и то ће проћи. Трудим се да ослушкујем своје биће, не претерујем ни у чему нити се лишавам задовољстава. Ево већ више од 30 година контролишем лековима висок крвни притисак. А о чему бринете?

– Помало о одрастању и образовању унука… Имам више времена да се посветим себи и радим лакше оно што волим зато што имам више времена. С истим жаром певам као пре, али сада имам већу сигурност да ћу публику успети да забавим, а то није лако. Целог живота сам у друштву људи, па ми у последње време баш прија да будем сама. Никад нисам усамљена. Уживам у тишини, медитирам, помажем себи. Какве су ти мисли, такав ти је живот. Човек без жеља није човек.