Истраживање магазина Пензија у новом броју о томе ко се све у Србији залаже за права најстаријих показало да је од 1,7 милиона само њих око 700.000 учлањено у неку од многобројних организација које им помажу при куповини јефтинијег огрева, организују излете, дружења и слично
КО ШТА НУДИ
Савез пензионера Србије
Набавка хране, кућне хемије и огрева на рате. Правни савети и излети
Синдикат пензионера Србије „Независност“
Од чланарине се набављају намирнице и огрев, а излети се посебно плаћају
Удружење синдиката пензионера Србије
Давање савета и пружање правне помоћи у остваривању пензионерских права
Удружење војних пензионера Србије
Једнократну годишњу новчану помоћ добија 360 чланова, од 25.000 до 40.000 динара. Новац од чланарина користи се и за обележавање догађаја из ослободилачких ратова, посете установама културе, за рекреативне и забавне садржаје
Удружење синдиката пензионисаних војних лица
Обележавање важних догађаја из ослободилачких ратова, посете местима и манастирима на Косову и Метохији, правна заштита
Клубови и центри за дневни боравак
Друштвене игре, штампа, књиге, такмичења, излетничке шетње, разне секције, школе језика, рекреативно вежбање
Иако је Србија премрежена пензионерским организацијама, удружењима, клубовима за стара лица, већина пензионера није учлањена ни у једну организацију и, како би се то данашњим речником рекло, није друштвено видљива. Тачан број пензионера учлањених у неки облик организовања није познат, а према ономе што смо сазнали у централама највећих пензионерских удружења, он се креће око 700.000. У збирну цифру нису укључени чланови Партије уједињених пензионера Србије, јер је велики број њих истовремено и члан Савеза пензионера Србије.
Када се узме да у Србији има нешто више од 1,7 милиона пензионера, јасно се види колико њих није нигде укључено. А од оних који јесу, убедљиво највећи број је у Савезу пензионера Србије, пензионерској организацији с највећом традицијом код нас, која постоји пуних 70 година. Како нам је рекао Ђуро Перић, председник Савеза пензионера, ова организација тренутно броји око 480.000 људи. Раније је број био и знатно већи, а варира и сада, из месеца у месец. Чланарина у Савезу пензионера износи 10 динара месечно, односно 120 динара годишње. А шта најстарији за њу добијају?
– Наше локалне организације члановима највише помажу у набавци прехрамбених артикала, кућне хемије, огрева по повољнијим ценама уз плаћање на рате, које набављају од већ уходаних снабдевача. Такође помаже им се правним саветима кад имају имовинских или других проблема који захтевају правну помоћ. Организују се и излети пензионера, а будући да имамо честа братимљења међу бројним удружењима, честе су и међусобне посете једних другима, па је и то једна од активности која се добија чланством – каже Ђуро Перић.
Сходно дугој традицији постојања Савеза пензионера, наводи његов председник, они имају идеалну инфраструктуру и такорећи нема општине где не постоји удружење.
Друга по стажу међу пензионерским организацијама јесте Удружење пензионера Србије „Независност“ односно Синдикат пензионера Србије „Независност“, према речима Михаила Ђорђевића, заменика председника, једна организација али с два имена, истим чланством и руководством, само на две адресе. Почела је с радом пре двадесетак година, као самостална пензионерска организација, да би касније дошла под окриље Уједињеног гранског синдиката „Независност“.
Сада, како тврде у руководству, имају 53.000 чланова, који на име чланарине плаћају 30 динара месечно или 360 годишње. Члановима се у договору са Фондом за пензијско инвалидско осигурање, а на основу њиховог писменог пристанка, чланарина скида с пензије, чиме су ослобођени плаћања провизије за уплату преко пошта и банака.
– Чланарина се највећим делом потроши на набавку намирница и огрева. И ми смо, као и бројне друге пензионерске организације, укључени у организовање излета најстаријих, али се та услуга посебно плаћа и није покривена чланарином – наводи Михаило Ђорђевић.
Још једно пензионерско удружење постоји под окриљем синдикалне организације. Реч је о Удружењу синдиката пензионера Србије, који је основан и делује под кровом Савеза самосталних синдиката Србије. Међутим, с обзиром на званичан став код нас, да се у синдикат могу организовати само радници а не и пензионери, отуда прилично рогобатно име ове пензионерске организације. Баш као и апсурдна ситуација претходног пензионерског удружења с два имена.
Удружење синдиката пензионера Србије, према речима Љубише Бабића, координатора медијског тима, броји око 100.000 чланова, а годишња чланарина у УСПС је 550 динара.
– Осим 30.000 појединачних чланова у Београду, имамо око 20.000 колективних чланова из бивших пропалих и приватизованих предузећа, затим око 40.000 избеглих пензионера из Хрватске и по око 1.000 чланова из десетак градских организација по Србији – набраја Бабић.
Према његовим речима, главна активност овог Удружења јесте давање савета и пружање правне помоћи у остваривању пензионерских права. Као пример таквог ангажовања УСПС, он наводи правну помоћ пружену пензионерима избеглим из Хрватске, а чији проблеми нису били ни мали ни једноставни.
У наредном периоду, истичу у Удружењу синдиката пензионера Србије, уколико власт не буде хтела сама пензионерима да врати оно што им је закинуто у последње две и по године, откако се пензије исплаћују по Закону о привременом уређивању начина исплате пензија, они ће пензионерима омогућити да по најповољнијим условима добију правну помоћ за наплату дугова од државе.
– Ми нисмо у могућности да материјално помажемо нашим члановима и да организујемо туристичке туре и излете, али нудимо саветодавну и правну помоћ – искрен је Бабић.
Кад је реч о војним пензионерима, а њих у Србији има око 43.000, они су највећим делом укључени у рад Удружења војних пензионера Србије. Оно, кажу у Удружењу, броји око 27.000 чланова, а на име чланарине плаћа се 0,02 одсто од пензије. Тако се 40 одсто прикупљених средстава издваја у посебан хуманитарно-социјални фонд, из кога се члановима с најмањим примањима даје једнократна годишња помоћ. Износ помоћи креће се између 25 и 40 хиљада динара, а добија је 360 људи годишње. Остатак новца прикупљен из чланарина користи се за неговање традиције и обележавање догађаја из ослободилачких ратова, посете музејима, установама културе, за рекреативне и забавне садржаје.
Чланови којима је неопходна помоћ за остваривање права из пензијског осигурања, могу рачунати на правни савет и помоћ од Удружења. Осим централе у Београду, УВПС има 50 општинских и градских одбора широм Србије.
Удружење војних пензионера Србије постоји од 1993. године и дуго је било једино. Међутим, последњих година оснивају се и друга, мања удружења, спремна на радикалније облике борбе за права пензионера него што су писмени захтеви надлежнима у држави. Она броје по неколико стотина чланова, а једно од њих је и Удружење синдиката пензионисаних војних лица. Председник овог удружења Јован Тамбурић каже да чланарина у њему износи 600 динара годишње и да се њоме финансира обележавање важних догађаја из ослободилачких ратова, затим посете местима и манастирима на Косову и Метохији.
Као и остала, и ово пензионерско удружење тврди да се превасходно бори за заштиту пензионерских права и побољшање положаја пензионера.
Друштвени живот пензионера осим у савезима и удружењима одвија се и по клубовима за дневни боравак пензионера. Њих пак воде и организују разне друштвене структуре, од локалних самоуправа до пензионерских организација.
Раде углавном при геронтолошким центрима по градовима. Тако у Београду, у оквиру Дневних центара и клубова Геронтошког центра Београд, ради 25 геронтолошких клубова.
Како наводи Мариа Марков, управник радне јединице Дневни центри и клубови Геронтолошког центра Београд, рад клубова заснива се на концепту активног старења, где се чланови друже кроз слободне и организоване активности.
– На располагању су им реквизити за друштвене игре, дневна штампа, часописи, приручна библиотека и слично. У клубовима се одржавају такмичења у друштвеним играма и рекреативним дисциплинама, шаховске симултанке, излетничке шетње, разгледање знаменитости Београда. Такође постоје и разне секције: кулинарска, секција за кројење и шивење, ручни рад, док се образовне активности спроводе кроз школу декупаж технике, енглеског, немачког и руског језика, рекреативног вежбања, јоге за старије. Одржавање клубова финансира Град Београд, а чланови годишње плаћају 300 динара – објашњава она и додаје да се у клубовима служе сокови, кафа и чај по бенефицираним ценама.
Право на услуге дневног центра и клуба за старије имају пензионери, старији од 55 година социјално адаптабилни и без „друштвено негативних навика у понашању“. Чланом клуба постаје се лако: у најближем клубу попуни се захтев за учлањење, у разговору са социјалним радником изабере се жељена активност, након чега се добија чланска карта.
Кад је реч о броју корисника, наша саговорница наводи да је укупан капацитет свих објеката у оквиру Дневних центара и клубова 2.030 корисника истовремено.
– Прошле године услугу реверзибилног дневног боравка користило је 6.550 корисника, а 31. децембра у евиденцији је било 6.459 корисника. Само током марта месеца ове године поднето је 118 нових захтева за учлањење – открива Мариа Марков.
У Новом Саду, у саставу Геронтолошког центра „Нови Сад“ ради 16 клубова, чији је капацитет, према подацима са сајта Геронтолошког центра, 1.170 столица. Годишњи број корисника премашује 3.000, а кроз клупске активности, које се планирају и изводе у сарадњи чланова клубова и стручних радника Радне јединице Клубови за старија и одрасла лица, подстиче се интеграција старијих у заједници, њихов садржајнији живот, одржавање физичке и менталне кондиције кроз културно-забавне, спортско-рекреативне и друге садржаје.
И Савез пензионера Србије у већини градова има своје пензионерске клубове, где се најстарији друже, играју друштвене игре, а преко Покрета трећег доба, који жели да покрене старије људе, организују се бројне обуке. Највише за коришћење савремених електронских технологија, затим еколошке акције, ликовне колоније и бројне друге активности и такмичења у шаху, пикаду, разним спортовима на основу којих се стари квалификују за чувену Олимпијаду трећег доба која се одржава већ девет година.
Ђуро Перић, председник Савеза пензионера Србије наводи да понегде пензионери приватним лицима препуштају организовање активности у клубовима и набавку кафе, сокова и чајева који се у њима служе. Међутим, како каже, дешава се да приватници свој део договора не испоштују и оставе клубове с неплаћеним рачунима за комуналне услуге и слично.
Коментаришући податке о броју пензионера учлањених у пензионерске организације Марија Тодоровић, синдикални и пензионерски активиста, некадашњи председник Савеза синдиката Југославије и министар рада, велики познавалац стања у пензионерској популацији којој и сама припада већ 20 година, каже да број учлањених пензионера уопште није мали.
– Кад то кажем, имам пре свега у виду стање физичког здравља и стање духа старијих људи. Ови млађи, којима је око 60 и нешто година, још и имају снаге и воље да буду активни, међутим, стање је битно другачије кад човек превали 70 година. Ем што нема ни снаге ни воље, ем што је мало оних који не болују од нечега. Највише се кубури с високим притиском, срчаним обољењима, артритисом и другим реуматским болестима, дијабетесом, бубрезима. Често и са две-три болести истовремено, тако да није никакво чудо што се већи број људи не удружује у пензионерске организације – сматра она и додаје да неки, нарочито жене, немају ни времена за таква дружења јер често уз кућне послове помажу и деци чувајући унуке.
Уз то, свако чланство и свако дружење нешто и кошта, а многи имају пара само за пуко преживљавање, за храну, рачуне. И лекове, наравно, и то само зато што морају јер их боли, иначе, каже, не би ни лекове куповали, завршава Марија Тодоровић.
Пензионери имају и своју партију, Партију уједињених пензионера Србије. Њени чланови нису само пензионери, мада велику већину чине управо они, и то претежно чланови Савеза пензионера Србије. Савез је својевремено и основао ову партију, а први човек Савеза Ђуро Перић је и заменик председника ПУПС.
Према његовим речима партија има између 140.000 и 150.000 чланова. Партијска чланарина износи исто колико и за Савез пензионера, дакле 10 динара месечно, односно 120 годишње, с тим што је, како наводи, пензионерима који желе да буду чланови а не могу да плате, то и омогућено.
