Светски новинари називали су је „чудом од детета“ због вансеријских успеха које је постизала на такмичењима.
У приватном животу, Нађа Команечи прошла је „девет кругова пакла“, што због политике, што због људи којима је била окружена и који су је немилице искоришћавали * Данас је срећно удата, има сина и живи у Америци.
Мали румунски град
Румунски град Онешти је 1961. године постао је богатији за девојчицу која је ушла у историју светског спорта, а чија је животна прича равна филмској.
Нађа Елена Команечи била је прво дете Стефаније-Александрине и Георгија, а име је добила по главној глумици из једног руског филма који је њена мајка гледала док је била у благословеном стању.
Детињство
Још као девојчица Нађа Команечи почела је да се бави гимнастиком. Имала је свега седам година кад су је родитељи уписали у гимнастичарску школу коју је водио Бела Карољ у близини куће у којој је њена породица живела, и то на његово инсистирање. Наиме, Карољ је запазио девојчицу која, као да је од гуме, ради вежбе из гимнастике са другарицама у школском дворишту, па је питао њене родитеље може ли да јој буде тренер. Пристали су.
Две године касније малена Нађа први пут се опробала на такмичењу. Већ у 10. години живота стигла је на међународна такмичења као изванредни таленат којим се Румунија поносила.
Прва чиста десетка у историји гимнастике
Али, није само таленат био пресудан да Команечијева стигне до звезданих висина светске гимнастике. Док су се њене другарице играле и облачиле лутке, малена Нађа је сваког дана неуморно тренирала од шест до осам сати. Њена упорност и данас је вредна дивљења.
– Кад би ми тренер рекао да урадим пет вежби на греди, ја бих урадила седам – признала је Нађа.
Таленат, труд и рад нису остали ненаграђени, иако је на путу до тих награда Нађа често бивала гладна и трпела психичку тортуру тренера.
На Олимпијским играма у Монтреалу 1976. постала је звезда и освојила срца љубитеља спорта широм планете. Наизглед мајушна и крхка, а опет невероватно снажна, гипка и окретна, добила је прву десетку у историји Олимпијских игара када је извела вежбу на двовисинском разбоју.
Интересантно је да у то време семафор није могао ни да прикаже десетку. Кад ју је Нађа добила, на семафору се појавила бројка 1,00. Публика је бурно реаговала, Нађа је била на ивици суза питајући се шта то није добро урадила, а онда ју је утешио њен тренер Бела Карољ рекавши јој да је добила чисту десетку.
Колико је још као 14-годишња девојчица била посебна довољно говори податак да је за такмичења на којима је учествовала публика била више заинтересована него за кошаркашке утакмице.
Свет је аплаудирао бескрајно талентованој вижљастој девојчици, а новинари су је прозвали „чудом од детета“, пишући оправдане хвалоспеве о њеним невероватним спортским способностима.
На тим истим Олимпијским играма Команечијева је освојила пет медаља – злато у вишебоју, двовисинском разбоју и греди, сребро у екипном такмичењу и бронзано одличје за вежбе у партеру.
Развод родитеља и покушај самоубиства
Па ипак, успеси због спортских резултата нису могли да обрадују малену Нађу онолико колико ју је разорио родитељски развод и тортура коју је трпела од тренера.
У једном тренутку пожелела је да прекрати муке и попила избељивач. Лекари су је, на срећу, спасили.
Враћена је „у игру“, скрхане душе, под Карољевом често немилосрдном тренерском палицом.
Нови спортски успеси уследили су 1980. године у Москви. Нађа је освојила златну медаљу на греди, исто одличје поделила је са Нели Ким у партеру, а зарадила је и два сребра – у вишебоју и у екипној конкуренцији.
Живот у страху
Али, иако је постигла невероватне успехе и била обасута пажњом светске спортске јавности, живот се 1981. сурово поиграо са планетарном гимнастичарском звездом. За време егзибиционе турнеје по Сједињеним Америчким Државама њен тренер је одлучио да са супругом Мартом затражи азил.
Као његова најближа сарадница, Нађа Команечи је по повратку у Румунију стављена под присмотру режима Николаја Чаушескуа. С обзиром на то да јој је било забрањено да напусти земљу, посветила се тренирању румунских гимнастичарки.
Колале су приче да ју је годинама злостављао Нику Чаушеску, син председника Румуније. У то време њени родитељи су били разведени, па Нађа није имала ослонац, нити особу којој би могла да се обрати за помоћ. Живела је под присмотром полиције која је пратила сваки њен корак.
Притисак под којим је живела био је прејак чак и за девојку која је учинила оно што ниједној пре ње није пошло за руком на спортском терену.
Одлучила је да побегне из домовине
Нова, тужна ера у Америци…
Преко Мађарске и Аустрије стигла је до Америке, где је живела под истим кровом са Константином Пенаитом са којим се спријатељила док је живела у отаџбини.
Али, тад је осетила нови шамар судбине: Пенаит се представљао као њен менаџер, наплаћивао је интервјуе које је давала остављајући Нађу без новца, па је некада највећа светска гимнастичарска звезда била принуђена да рекламира спортску опрему, а понекад и доњи веш.
Уз то, почео је да је бије глас да „растура породицу Пенаит, да се превише шминка и лоше облачи“. Пакао кроз који је пролазила прекинуо је њен некадашњи тренер Бела Карољ који је преко пријатеља успео да дође до Нађе и избави је из заточеништва.
Наравно, такав подухват није могао да прође без „финансијске подршке“ Нађином „првом америчком добротвору“. Опроштено му је 150.000 долара да би једном за свагда пустио некадашње „чудо од детета“ из својих похлепних канџи.
Срећа у Оклахоми
Пет година пошто је напустила родну Румунију, Нађа Команечи сусрела се са Бартом Конером, мушкарцем који ће јој на најлепши могући начин обележити живот.
Њих двоје сусрели су се још на Олимпијским играма у Монтреалу, кад је настала и чувена фотографија на којој овај амерички гимнастичар љуби малену Нађу у образ на победничком постољу. Убрзо се преселила код њега у Оклахому, а 1996. одлучили су да се венчају.
Нађа је пожелела да размени брачне завете са америчким колегом у манастиру Кашин код Букурешта. Замолила је тадашњег председника Румуније Јона Илијескуа да им буде кум. Он ју је, међутим, одбио, али је пристао да им буде домаћин на венчању. Због љубави према Нађи њен супруг је прешао у православље.
Нађа и Барт добили су сина Дилана Пола Конера 2006. године. Двоје врхунских спортиста и њихов наследник живе у Америци, где имају приватну школу гимнастике.
Прошле године Нађа Команечи добила је Орден звезде Румуније. Домовина јој се тако бар донекле одужила за велике спортске успехе које јој је Нађа донела у прошлом веку.
У част Нађе Команечи један елемент на двовисинском разбоју носи њено име. Резервисан је искључиво за врхунске гимнастичарке.
