Почетна » Нагле промене времена и крвни притисак: Шта радити?
Кардиолог Вести

Нагле промене времена и крвни притисак: Шта радити?

Људи се лети неретко жале на низак крвни притисак, а има оних којима су те вредности изузетно високе са порастом температуре ваздуха. Зашто долази до оваквих промена, ко је томе у летњем периоду највише склон и када је тренутак за узбуну? На ова питања одговара докторка Милијана Балевић, кардиолог из Института за кардиоваскуларне болести “Дедиње”:

Клима и исхрана

  • – Генетички смо адаптирани на лаке летње температуре од 25 до 27 степени, тако да ове рекордне бројке нису добре за кардиоваскуларни систем, али ни за организам у целини. Доказано је да клима, физичка активност и исхрана чине три основна фактора ризика од којих зависи здравље човека.

Под утицајем временских прилика на нивоу централног нервног система долази до развоја адаптационих механизама заштите, а то су метеотропне реакције које су очекиване и нормалне. Међутим, уколико дође до активације скривених патолошких процеса или акутизације хроничних болести, тада је реч о метеопатским реакцијама које су најчешће везане за кардиоваскуларни систем и осцилације артеријског притиска – каже Балевићева.

Хроничари су метеоропате

  • У којој мери је варирање притиска заступљено код особа које немају хипертензију и не користе терапију, односно ко је највише склон таквим променама?

– Око 40 % условно здравих особа чине метеоропате и чак 80 % хроничних болесника. Нагле промене времена на условно здраве особе утичу кроз реакцију нервног система, што доводи до варирања артеријског притиска и изазивања благе симптоматологије, док је утицај летњих врућина на хроничне болеснике негативан, нарочито на оне са кардиоваскуларним проблемима, код којих промена температуре за само неколико степени доводи до појаве симптома. Код добрих адаптационих механизама организма негативно дејство климатских прилика не постоји – истиче Баловићева.

Симптоми хипертензије

  • Који су симптоми хипертензије, а шта најпре указује на хипотензију?

– Летње врућине најчешће доводе до учесталог знојења, дехидратације и електролитног дисбаланса, што за последицу има убрзани срчани рад, малаксалост, несаницу, лошу концентрацију и главобољу. Сви ови симптоми могу указивати како на повишене тако и на ниске вредности артеријског притиска, па је ради диференцијације стања потребно измерити притисак.

Уколико је особа хронични срчани болесник, било би добро да при појави неког од наведених симптома посети лекара. Према статистичким подацима, особе са ниским притиском лакше подносе велике врућине од оних који се лече од хипертензије. Све је индивидуално и зато морамо ослушкивати свој организам да бисмо на време реаговали.

Шта је најбоља превентива?

– Превентивне мере које могу спречити компликације и ублажити појаву симптома су: редовна примена терапије коју је одредио лекар, довољан унос течности (30 мл воде по килограму телесне тежине) и дозирана физичка активност. Такође, непожељно је и конзумирање алкохола и дувана.

  • У којим конкретним ситуацијама је неопходно потражити лекарску помоћ?

– Уколико хронични срчани болесници осете неки од наведених симптома, било би добро да посете изабраног лекара. Велике врућине су нарочито опасне за пацијенте који су имали неку операцију срца или им је уграђен стент у крвним судовима. Ови пацијенати би требало редовно да узимају антиагрегациону или антикоагулантну терапију коју је препоручио надлежни лекар.

  • Које су могуће нежељене последице осцилације крвног притиска?

– Дуготрајне осцилације артеријског притиска преко вредности од 135/85 mmHg доводе до задебљања зида крвног суда, односно до губитка његове еластичности. То за последицу има недовољно снабдевање ткива и органа кисеоником и хранљивим материјама, а даље доводи до поремећаја рада органа, али и организма у целини. Тако се развијају озбиљне компликације као што је хипертензивна криза, болест крвних судова срца, инфаркт миокарда, срчана слабост, цереброваскуларни инсулт (шлог), болести бубрега, еректилна дисфункција и тако даље – закључује др Балевић.