Србија је на крају 2015. године, после скоро две деценије чекања, добила нови закон о задругама, али овај пропис није унео велике промене у српско задругарство. Непуних годину и по од његовог усвајања промене су биле козметичке.
Та слика би ускоро могла да се промени. Да њиве, пашњаци, воћњаци поново оживе у наредне три године у 500 великих села у Србији требало би да буде формирано 500 задруга. Држава најављује помоћ до 50.000 евра, известио је РТС.
– Објединиће се 10, 20, 30 домаћина, даће онолико новца колико имају. Паре нису намењене за задруге с постојећим дуговима за неисплаћене плате. Искључиво их дајемо постојећима и новима за куповину опреме, онима који се баве воћарством а потребна им је хладњача, добиће хладњачу – каже Милан Kркобабић, министар без портфеља задужен за регионални развој.
Само удружени, тврде стручњаци, земљорадници смањују трошкове, повећавају приносе и остварују сигуран пласман производа. Ипак, постоје и неки предуслови.
– Ви морате пре свега створити економску заинтересованост. Уколико ових иницијалних 50.000 евра буде уз додатна средства свих задругара, могло би се ићи на формирање задруга – казао је Милан Простран, агроекономски аналитичар.
