Почетна » Најздравије је јести паприку
Здравље Вести

Најздравије је јести паприку

Фото: Пекселс

Паприка је меснати трезор витамина Ц. Постојбина овог поврћа је Мексико или шире гледано централна Латинска Америка, одакле их је Колумбо 1493. године пренео у Европу.

Одатле су се паприке рашириле на афричке и азијске земље, па не чуди што су највећи светски произвођачи управо Кина и Мексико. Србија спада у првих 20 земаља у производњи паприка. Постоји много врста паприка (capsicum), а углавном их разврставамо на две – слатке и љуте. И једних и других можете наћи у разним облицима и бојама, а у исхрани, поготово медитеранској и источној, веома су заступљене. Основна разлика између слатких и љутих паприка је у хемикалији капсаицину, који је заслужан за љутину. Логично, љуте паприке га садрже у великој количини.

Паприку је најбоље јести у свежем стању, а у зимском пероиду као замрзнуту или као туршију. У прерађеном облику као ајвар, или у комбинацији с другим поврћем. Слатка, слађа, најслађа Боја паприка варира од зелене, жуте, црвене, наранџасте, па до шарених, црвено-зелених (у зависности од степена зрења). Најслађа је паприка која је сазрела на стабљици на светлости, док су оне паприке које су убране раније мање слатке. Слатка паприка у 100 грама садржи свега 20 калорија, што је чини сјајним избором за дијеталне режиме исхране. И не само то. Многи не знају да је витамин Ц у паприци заступљенији него у поморанџи, која је постала синоним овог витамина. Овог антиоксиданса паприка има 84 милиграма на 100 грама, што је 134 одсто дневних потреба за овим витамином. Од осталих витамина паприка има витамин Б1, Б2, Б3, Б5, Б9 (фолна киселина), а такође је богата и минералима: калцијумом, гвожђем, фосфором, калијумом и цинком.

Ако поредимо црвене и зелене слатке паприке, црвене имају више витамина (два пута више витамина Ц) и минерала, а садрже и антиоксиданс ликопен, у чак девет пута већој количини од парадајза. Од љутине до ведрине Често чујемо узречицу да се отров налази у малом паковању. У случају паприке, ово је правило, јер су најмање папричице обично најљуће. Не користе се само у исхрани, већ и у медицини. Кад поједемо љуту папричицу и капсаицин из паприке нас добро „заљути”, приметићемо да се више знојимо, убрзава нам се пулс, а ослобађају се и ендорфини. Главни састојак бибер-спрејева (сузаваца) управо је екстракт капсаицина из љутих паприка. И слатке и љуте паприке се могу конзумирати свеже, сушене или укисељене. Ако их волите свеже, можете их конзумирати у облику салата.

Сушене паприке се обично мељу или као туцане користе као зачин. Али, важно је да знате да је у таквом облику витамин Ц потпуно уништен. Ако их стављате у зимницу, имате више опција: туршија, феферони, филети паприке, ајвар, пржена паприка. Код нас је популарна и паприка у павлаци. Ако волите пасуљ или рибљи паприкаш, можете у њега ставити и суве љуте паприке које наше домаћице обично нижу на канап и тако суше.