Чак 3.050 сениора пријавило je да су жртве насилника који их злостављају физички и психички, занемарују, па чак и сексуално узнемиравају
Злостављање старих, а посебно насиље које се над њима догађа у породици, последњи је велики табу нашег времена. За родитеља који је доживео насиље од свога детета, то је животно разочарање и губитак достојанства. Ово је на конференцији посвећеној Међународном дану борбе против насиља над старијим особама изјавио Александар Вулин, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, уз оцену да стари, жртве породичног насиља не смеју да мисле да им се насиље дешава јер су нешто погрешили и да зато морају да га трпе. Према његовим речима, друштво мора више да ради на превенцији насиља, да охрабрује жртве да насиље пријављују и да им помаже.
Износећи податке о породичном насиљу, он је рекао да је прошле године центрима за социјални рад пријављено 23.218 случајева овог насиља, од чега се 3.050 односи на насиље над старима.
– Највише пријава за насиље поднето је за физичко, затим психичко насиље, па занемаривање, и на крају за сексуално насиље. У вези с ових 3.050 случајева, центри су поднели 38 кривичних пријава, а за осам насилника тражена је мера обавезног лечења – рекао је Вулин и додао да, иако је у последњих пет година знатно повећано пријављивање насиља у породици, њега сигурно и даље има више него што се пријављује.
А шта сами стари кажу о томе колико су и којој врсти насиља изложени показало је истраживање које је Црвени крст Србије, уз велику помоћ управо старих људи, обавио средином прошле године, на узорку од 616 испитаника, у девет општина у Србији. Како је објаснила Наташа Тодоровић, стручни сарадник у Црвеном крсту, 13,1 одсто испитаника је рекло да је било занемаривано, односно да им је била ускраћена подршка кад им је била потребна.
– Кад је реч о финансијском насиљу, чак 19,2 одсто испитаника одговорило је да не одлучује у потпуности о својим финансијским средствима, што је више него пре годину дана, када је такав одговор дало 13 одсто анкетираних – рекла је она. Чак 15,7 одсто испитаника је доживело неки облик психичког насиља, које се најчешће огледало у називању погрдним именима и игнорисању. Физичко насиље, углавном у виду дрмусања и грубог гурања а знатно мање удараца песницама, претрпело је 7,8 одсто анкетираних, док је сексуалном насиљу било изложено 2,3 одсто испитаника. Најчешћи облик сексуалног насиља био је вулгарни и ласцивни језик којим су им се насилници обраћали, а највише су му биле изложене жене, и то оне које немају брачног друга.
Наташа Тодоровић је указала да постоји и једна законитост кад је реч о степену ризика од насиља, и то свих поменутих врста, а она каже да су насиљу више изложене особе које нису социјално активне, старије су, с мањим примањима и више хроничних болести. Дакле, они најрањивији.
– Не сме се заборавити – нагласила је она – да насиље над старима може да има велике последице по њихово здравље, пре свега физичко, те тиме и на дужину и квалитет живота. Физичке повреде се могу негативно одразити јер су код старијих људи кости крхкије, ране теже зарастају, а чак и најмање повреде могу да доведу до инвалидитета, а оне теже и до смрти. Повреде могу да погоршају већ постојеће здравствене тегобе као што су код старих често висок притисак, дијабетес и слично, а преживљено насиље да их одведе у социјалну изолацију и касније у депресију. Насиље треба и овако посматрати, и те могуће последице не смеју се занемарити.
Р. Марковић
