Почетна » Научите да ПОБЕДИТЕ СЕБЕ!
Здравље Вести

Научите да ПОБЕДИТЕ СЕБЕ!

Фото: Пиксабеј

Депресија, анксиозност, напад панике и стрес! Ово су најчешће коришћени термини када су психичке и емотивне тегобе савременог човека у питању.

Међутим, стрес је стање које обично не траје дуго и оно престаје у моменту када проблем који је настао решимо. У моменту када пређемо улицу и наставимо корачати по сигурном тротоару, стрес који смо имали због саобраћане гужве нестаје. Шта смо постигли овим објашњењем? Циљ је био да појаснимо шта је у ствари стрес, а то је емотивна реакција на одређени проблем у одређеном тренутку, која нестаје када проблем решимо или избегнемо.

Јако је важно правити разлику између ових стања, стреса, анскиозности и депресије. Како је стрес пролазног карактера толико депресија и анксиозност могу бити дуготрајни проблеми који се тешко превазилазе.

 Депресија је термин који често можемо чути у свакодневној комуникацији. Депресивна стања могу бити врло озбиљан психички проблем који захтева посебан третман од стране стручног лица. Зато, уколико приметите било какве знаке депресије на себи или код неког вама блиског, неопходно је да се обратите стручном лицу, лекару или психологу. 

Шта је у ствари депресија?

Депресија је облик расположења. То су моменти проблематичног и неуобичајеног расположења, које прате низ других атипичних психичких стања. 

Безвољност и потиштеност, пад животне енергије и недостатак воље, смањена активност, затим осећај безнађа и песимизма су стања која си типична за депресију. Може се јавити осећај усамљености, инсомнија-недостатак сна, смањен апетит, бег од реалности и занемаривање свакодневних обавеза. Сви симптоми депресије се не морају обавезно јавити ођедном. Сваки случај је посебан али сваки случај захтева обавезну посету лекару и помоћ стручног лица.

Шта је анксиозност?

Када је у питању анксиозност онда говоримо о пренаглашеним емоцијама, а најчешћа емоција која код анксиозних људи изазива душевну бол је страх. Анксиозност је дакле повезана са свакодневним страховима које нам ремете квалитет живота. 

Често је већина тих страхова неоправдана али из неког разлога ми свакодневно осећамо претерану бригу за сваки сегмент нашег живота. Тај осећај беспомоћности који се јавља изазива неконтролисани страх и панику.  

Бринути није исто што и бити анксиозан. Сви ми бринемо за своју породицу, за себе, децу, посао али  анксиозне особе постају преоптерећене својим бригама а њиховим животом управља страх и стрепња.

Анксиозност може изазвати озбиљна психичка патолошка стања која могу погоршати наше физичко здравље.

Свакако да у неким моментима можете сами себи помоћи, терапија биљем, чајевима, купкама, ароматерапијом и промене у животу могу учинити да се осећате боље. Постоји пуно начина и механизама које, уз медицински третман, можете користити у борби са анксиозношћу и нападом панике. 

Напади панике и анксиозност

Панични напад је такође један облик страха, великог интензитета или облик изразите непријатности а описује се као страх да ће се нешто јако лоше догодити нама или неком члану породице. Осећај да се гушимо, тонемо, да умиремо и да нема ко да нам помогне изазива у нама страх огромних размера који не можемо у том моменту контролисати па се из тог разлога у нама ствара паника и безнађе.

Панични напади обично не трају дуго од пар минута до пола сата али особа која их доживљава има осећај да трају целу вечност.

Важно је свакако поменути да постоје начини када и сами себи можете помоћи, уз помоћ дарова природе и снагом воље ове проблеме можете да ублажите и значајно поправите своје стање и расположење.

Радите оно што волите

Сигурно постоје ствари које волите да радите и које вам дају енергију и изазивају у вама лепо расположење. Радите их свакодневно уколико имате могућности. Шетајте по природи, дружите се са људима који вам подижу расположење, који вам пријају и поред којих се осећате сигурно и вољено. Њихово присуство даће вам снагу и вољу.