Већина нас чува и користи пластичне флаше и посуде за једнократну употребу, чак и ако зна да су ризичне. Зашто је то ризично?
Прво, нека пластична амбалажа садржи опасне хемикалије, а друго, временом све постају права легла бактерија. Рецимо, пластичне флаше могуће је ефикасно очистити само ако им се у грло сипа кључала вода, али тада више немате флашу. Није безбедна ни трајна пластика. Хемикалије које улазе у њихов састав могу временом да продру у храну, нарочито ако се перу у машини за судове, загревају у микроталасној или остављају дуго на сунцу.
Амбалажа с ознаком 1 намењена је искључиво једнократној употреби.
Бројеви 2, 4 и 5 (амбалажа јогурта, маргарина и сирупа): производ је релативно безбедан.
Ознака 3 односи се на поливинил хлорид (ПВЦ) у чији састав улазе фталати који узрокују дисбаланс хормона у организму. Срећом, ПВЦ је редак у индустрији хране, а треба га избегавати у потпуности.
Посуде с ознаком 6 баците што пре; могуће да је у питању стиропор чије канцерогене хемикалије могу продрети у храну.
Ознака 7 односи се на све врсте пластике које не спадају у категорију од 1 до 6, што значи да потрошач никако не може да зна од чега се посуда састоји. Боље одмах баците.
