Уколико сте љубитељи месних прерађевина, знајте да ћете у свој организам унети највише канцерогених адитива (Е250) уколико једете пилећа прса, паризер, зимску, сремску или чајну кобасицу. До ових резултата дошли су хрватски научници у великој студији о количини нитрита и нитрата у месним производима, која је трајала од 2011. до 2014. године. Најмање адитива је, како показују резултати, пронађено у суџуку и мортадели.
Четворица хрватских научника испитивала су чак 448 узорака готових месних производа домаћих индустрија из категорије кобасица, сухомеснатих и полутрајних сухомеснатих производа, а потом су у њима мерили количину адитива и конзерванса (нитрата и знатно штетнијих нитрита). Под лупом су били и хрватски месни деликатеси које су упоређивали с иностраним производима из исте категорије.
– Нема разлога за забринутост – изјавила је Јелка Плеадин из Хрватског ветеринарског института. − Ипак, истраживање је занимљиво јер конзументи кобасица и сухомеснатих производа сада имају јасан водич о количини штетних материја у својим омиљеним производима. С листе месних деликатеса, ако то желе, сада могу бирати оне који имају мање конзерванса. Те количине и даље су у допуштеним лимитима које прописују закони, што значи да нема препрека за њихову конзумацију.
Како се и на нашем тржишту могу купити сухомеснати производи и месне прерађевине из суседне Хрватске, корисно је знати које би требало избегавати уколико желимо да се хранимо здравије. Свакако, много је важнији податак да ли су и у нашој земљи рађена слична истраживања.
Нажалост, одговор се дâ наслутити – у нашој земљи никад није рађено слично истраживање. Према речима стручњака, ваљало би кренути испочетка – од регистра кланица, прерађивача, отпада, јер, веровали или не – немамо ни те податке. Логичан закључак је, дакле, да ни не знамо шта заправо једемо.
– Оно што сигурно знамо јесте да су у месу најопаснији и најтоксичнији конзерванси – каже Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије. − Већ годинама апелујемо на Министарство пољопривреде и Сектор за ветерину да нам доставе регистар месне индустрије, односно да коначно сазнамо ко у Србији има кланице, ко се бави прерадом, ко производњом меса, а ко га само купује и одакле га купује. Шта се дешава с отпадом? Потпуно је невероватно да ми те податке немамо. А одговор министарства је поражавајући. Рекли су нам да им је за такве податке потребно много времена и инспектор који би се тиме бавио. Кога и шта онда они контролишу? – пита се наш саговорник.
Како објашњава, за анализе које су урадили хрватски научници потребно је много новца и референтна лабораторија, која у Србији још увек не постоји.
– У оквиру мањих пројеката могу да се спроводе анализе, али оне нису права слика ствари, јер ће се показати само да ли је месо исправно, што најчешће и јесте. Али, озбиљне анализе и упоредно испитивање квалитета, као и количину конзерванаса у храни не можемо имати никада, јер су агенси који се користе у тим анализама веома скупи – објашњава Паповић. − Једино озбиљним анализама можемо утврдити које месне прерађевине и у којој мери садрже адитиве и конзервансе, односно − канцерогене материје. Због смањене куповне моћи грађана, произвођачи су „приморани“ да их додају месу како би дуже трајало.
Наш саговорник истиче да, иако је Србија 2009. године донела Закон о безбедности хране којим је било предвиђено формирање Националног савета за безбедност хране, то се никада није догодило.
– Једини смо у Европи који немамо ни референтну лабораторију, па тако немамо ни праву слику. Немамо анализу ни процену ризика, нити стратегију за управљање ризицима. Докле, док год не знамо процес од њиве до трпезе − чиме се стока храни и где пасе, где се и како месо прерађује, ко је гајио ту стоку… ми заправо уопште не знамо шта једемо. Искрено се надам да ће нови министар пољопривреде то схватити и да ће се ствари променити, јер смо у протеклих неколико година променили четири или пет министара које овај проблем уопште није занимао.
Димљено месо повећава ризик од карцинома
Последње истраживање научника Института за истраживање рака у Шведској показало је да пршута, димљена шунка, сланина, кобасица и других месни производи повећавају ризик од настанка карцинома желуца. Учестало конзумирање ових деликатеса озбиљно угрожава здравље, а своје наводе потврдили су студијом која је трајала чак 40 година и која је обухватила 4.704 особе. Како наводе, нико до сада није тако детаљно истраживао повезаност димљеног меса с раком желуца, а анализе су показале да свакодневно конзумирање димљених месних прерађевина повећава ризик за настанак рака желуца од 15 до чак 38 одсто. Разлог је у томе што слане, димљене прерађевине имају велику количину нитрата.
Пише Ивана Лабовић
