Сматра се да недостатак воде може, сам по себи, да буде узрок хроничног стреса, па се зато често каже – Нисте депресивни, жедни сте.
До тог стања долази кад је због дехидратације погођено ткиво мозга. Мозак користи електричну енергију која настаје од исправног деловања такозваних „водених пумпи“ у ћелијама. Дехидратација смањује производњу те енергије у мозгу. Кад функције мозга које зависе од те врсте енергије постају неделотворне, то се испољава као депресија. Такво депресивно стање, проузроковано дехидратацијом, може да води и у синдром хроничног умора. То је обележје које се приписује бројним тежим физиолошким сметњама, повезаним са стресом. Тело поседује бројне механизме помоћу којих делује кад недостаје вода, па почне да се понаша крајње штедљиво.
Човек тако увек проналази „трикове“ помоћу којих може „насилно“ да подигне недостатак енергије и тако прекомерно настави с расипничком потрошњом, преко границе коју тело може да прихвати. Због тога се употребљавају разне врсте стимуланаса (кофеин) који ослобађају енергију из наших резерви. Енергија се обезбеђује и тако што неконтролисано трошимо калцијум из наших резерви (то је разлог због којих кофеински напици доводе до остеопорозе и закисељавања тела). Стрес и имуни систем Стрес изазива имуне механизме који су „служба за одржавање јавног реда и мира“ који патролира у крви. Имуни систем идентификује, неутрализује и евакуише све стране материје у организму.
Дугорочно гледано, стрес слаби имуни систем. Организам је крхкији и пријемчивији за све болести од обичног грипа, па све до рака. Сигурно сте већ приметили да се у време док сте под стресом или сте стално уморни, чешће прехладите. Кад је реч о канцеру, многобројна истраживања су већ показала да стрес подстиче настанак ћелија рака. Чак 35 одсто малигних обољења су последица непримерених навика у исхрани (укључујући недовољан унос витамина, минерала, есенцијалних амино-киселина, незасићених масних киселина, кисеоника и здраве,„живе“ воде), 30 одсто је последица пушења и 10 одсто последица узимања алкохола. Дакле, 75 одсто оболевања од рака би могло да се избегне превентивним мерама.
„Лопов“ животне енергије Енергија је изнад материје, она је „командант“. Ако гљивице „подивљају“ у нашем телу, то значи да у њему има тако мало животне енергије да смо почели да трунемо и зато долазе гљивице да нас, што пре, „компостују“ и претворе у гнојиво. Зато је кључно питање где нестаје енергија из нашег тела? Где смо „бушни?“ Један од одговора на то питање је следећи: Кад смо хронично изложени стресу, ми као да сами себе „поткрадамо“, долази до континуиране крађе енергије од других система. Општи ефекат је смањење имуног одговора и слабљење здравља, као и смањење ефикасности у свакодневним активностима – посебно интелектуалним.
