Почетна » Некад лавори сада базени
Дневник младог пензионера Колумне

Некад лавори сада базени

Некад је важило неписано правило: што већи лавор, то бољи стандард! Купали смо се обавезно суботом, и то водом бунарском која је, пре тога, била загрејана на „смедеревцу“. Није било ни шампона, већ се користио ручно прављени сапун који је, сећам се врло добро, штипао за очи. Ух!

Док окрећем сопствени албум, моја драга изокола, дипломатски креће са следећим текстом:

– У Бождаревцу скоро сви имају базене, осим нас! А ми имамо највећи плац.

Уз јутарњу кафу, покушавам да будем духовит:

– Нема штала, нема крава, нема ни оваца, али важно је имати базен. Каква је то мода?

Она наставља смиреним тоном, а у ваздуху видим како лебди нови трошак.

– Није мода, већ људи немају пара за море, па се расхлађују на јефтинији начин – рече.

Брзо схватам да је одлука већ донесена. Само се чека онај који ће да плати. То сам, наравно, ја.

Попут издресираног ловачког пса, кренем да претражујем по интернету, и брзо заборављам идилични лавор и време кад смо имали четири годишња доба. Све се променило: млака зима, нека блесава киша, онда сунце искочи из буџака и пржи ли пржи.

На интернету онолико базена. Те на надувавање, те с неким летвицама, надземни, подземни, округли, јајасти, четвртасти… Сиротињски, мало богатији и они велелепни који коштају као добар трособан стан. Ове последње имају они што се муче по Дедињу и сличним ВИП зонама. Зарадили поштено, брчкају се безбрижно.

Залепио сам се за модел базена који је од лима, и не мора да се расклапа сваке године. За готоване и готованчиће.

– Где могу да видим овај базен од четири метра, шифра 67984? – питам љубазну, непознату и невидљиву онлајн менаџерку.

– Господине, имате га на слици, а када купите добијете це-де који ће вам помоћи у склапању – цвркуће упитана.

– Како могу да знам да ли ми одговара? – питам наивно.

– Даћу вам телефон техничке помоћи, видите с њима – вели рутински.

Кад сам позвао, јавила се трака: позвани број није у функцији, позвани број није у функцији!

Питам свезнајућег комшију Жику.

– Најјефтиније ти је да узмеш стари бојлер, окачиш га на шљиву, ставиш туш и ладиш се за џабе – одговара шеретски.

Брчкам ноге у лавору и пијем „кафетин“.

 

 


Миломир Краговић