Почетна » Неки постану расипници, а други циције: Како други виде пензионере
Вести Сениор свет

Неки постану расипници, а други циције: Како други виде пензионере

Симпатични, дарежљиви и љубазни или саможиви, себични и егоцентрични?

О старијима постоје многе предрасуде, а вероватно је највећа она да су с годинама све више окренути искључиво себи.

Доказе да ово не мора да буде тачно срећемо свакодневно. Људи се, кад оду у пензију, селе на село да би потомцима оставили стан у граду; од својих, често малих пензија, помажу децу; неретко више новца дају у добротворне сврхе него млађи…

Истраживачи са америчког Универзитета Клермонт верују да су овоме нашли узрок. Они тврде да су старији људи брижљивији и саосећајнији јер ниво окситоцина, неурохемикалије познате под називом „хормон љубави“, расте са годинама.

Обимно истраживање

Особе које испуштају више окситоцина љубазније су према другима и задовољније животом. Ослобађање овог хормона повећава се са годинама. Он је, кажу, познат по улози у друштвеној и међуљудској повезаности и великодушности. Зато, тврде истраживачи, старије особе више времена проводе волонтирајући у односу на млађе или донирају већи део прихода.

Показало се да су стари 65 и више година дали готово три пута више новца од оних између 18 и 35.

За учешће у истраживању ангажовано је више од 100 људи, старих између 18 и 99 година.

Сваком је приказан видео о дечачићу оболелом од рака. У претходном истраживању је показано да овај видео доводи до ослобађања окситоцина у мозгу. Да би се мериле промене нивоа, крв је узимана пре и после приказивања снимка. Учесници су после филма могли да донирају део примања добротворној организацији за лечење деце оболеле од рака. Показало се да су стари 65 и више година дали готово три пута више новца од оних између 18 и 35.

Неуропсихијатар др Славица Ђукић Дејановић каже да су досадашња наука и искуство показали да старије животно доба потенцира оне особине које човек има у младости.

– Онај ко је био дарежљив, биће још дарежљивији, онај ко је био тврдица највероватније ће постати Кир Јања, а онај ко је био склон сукобима постаће свадљивији. То је резултат промена на нивоу централног нервног система. Кортикалне функције се успоравају, слаби нам вид и слух, попуштају кочнице које смо имали раније и које су нам служиле за контролу неких емоција – каже Ђукић Дејановић.

Она додаје да људи током живота, наравно, могу да раде на себи и коригују одређене мане, па самим тим током година и постану бољи. Могуће је и да нека хемијска супстанца у мозгу има важну улогу у потенцирању наших позитивних особина, али суштина је, ипак, да се већина људи враћа свом младалачком карактеру, који се сада снажније испољава.

Да ли су старији емпатични

Маја Бабић, психолог из новосадског Геронтолошког центра, наглашава да је уверење како су старији емпатичнији, а млади себичнији, или обратно – чиста предрасуда. Понашање и једних и других зависи од околности, а обе старосне групе су у време епидемије короне и „закључавања“ показале изузетну саосећајност. Старији у геронтолошком центру у ком ради, чак и кад су били против вакцина, цепили су се да не би заразили друге. Млади су се, пак, јављали да волонтирају и доносе намирнице онима који нису могли да излазе. Као пример наводи и пожртвованост целих разреда, у којима ђаци одвајају новац за некога ко нема пара за екскурзију или се одричу екскурзије да би другар ишао на операцију.

– Тога пре 30 година није било у овој мери, јер није било потребе. Економска ситуација је била стабилнија. Социјално угрожени људи обично су емпатичнији од оних који немају проблем, јер могу себе да замисле у сличној ситуацији. Неки мисле да ће, ако помогну, и њима неко помоћи уколико се нађу у неприлици. Други, они који верују у свемоћно биће, надају се да ће оно видети њихову великодушност и на известан начин је наградити – каже Бабић.

Сама дарежљивост, додаје, чини да се човек осећа боље, па она верује да то поспешује раст окситоцина, а не обрнуто. Такође наглашава, као и Ђукић Дејановић, да се неке основне црте из младости интензивирају у старости, чак толико да дарежљиви нпр. могу постати расипни.

– Предрасуда је и да људи са старошћу постају себичнији. Као што се код сасвим мале деце егоцентризам јавља јер до одређених година немају когнитивни капацитет да схвате потребе других, тако се то може десити и у старости, па да мајка тражи од кћерке да напусти посао или да мање брине о својој деци не би ли њу неговала. То није себичност, већ је реч о променама у мозгу које доводе до интелектуалне немогућности да се сагледају туђе потребе – каже Бабић.

Како настају предрасуде

Сличне промене примећене су и код психички очуваних и код дементних особа. Марија Бабић, психолог верује да старији људи, ипак, имају већи проценат емпатије него егоцентризма, али ми обично примећујемо негативне особине, па на њима базирамо стереотипе.