Према неколико недавних истраживања, због пандемије је уочен значајан пораст одлазака психијатрима.
Повећан је број посета психотерапеутима услед пораста интензитета анксиозности, депресивности, стреса и несанице. Стручњаци упозоравају да ће са смиривањем ширења вируса корона, психијатријска струка имати још више посла, јер ће многи тек тада да увиде све последице трпљења ситуације узроковане светском заразом, а неретко се напомиње да је пандемија утицала и на пораст броја самоубистава.
Најбројнији су они који због актуелне ситуације имају осећај тескобе који неретко описују као потребу да „изађу из своје коже“.
Настрадали су осетљиви
Доктор Александар Мисојчић, психијатар и психотерапеут из Београда, каже да се ситуација са пандемијом најнегативније одразила на пацијенте који већ пате од анксиозности, опсесивно-компулзивног поремећаја или депресије.
– Већ дуго смо изложени ситуацији коју диктира вирус корона и дуго се налазимо у стању пролонгираног стреса. То у великој мери и код здравих људи ремети емотивни, психички и физички статус, а поготово код оних који већ имају нарушено ментално здравље. С тога ови пацијенти уз огромну психичку тескобу, могу да имају и неке од телесних симптома као што су главобоље, несаница, зноје ње дланова, осећај лупања срца или недостатк ваздуха.
Несаница, главобоља, знојење дланова, лупање срца…
Према речима доктора Мисојчића, пандемија је у великој мери ставила на тест нашу моћ прилагодљивости и флексибилности.
– Они који су пре короне били здрави, а нису успели да се прилагоде на све промене које је узроковала пандемија постали су погодно тло да испоље бројне психофизичке симптоме – каже др Мисојчић. – Другим речима, измењене прилике у свету услед заразе за многе здраве људе су биле окидач који их је довео у психијатријску ординацију, јер пандемија има моћ да узрокује неконтролишући ирационални страх који може да створи осећај личне и колективне панике и да покрене осећај сумње у све. Та врста ирационалног страха је веома тешка, јер конкретан објекат узнемиравања не постоји већ је ту негде око нас, невидљив.
Инфодемија је најопаснија
Наш саговорник напомиње да смо осим пандемије, тренутно суочени и са инфодемијом, што значи да смо преплављени информацијама о ковиду.
– Ова ситуација најтеже пада људима који воле контролу, а контрола је сама по себи илузија – каже др Мисојчић. – Дакле, људи који теже јасним, предвидљивим и ерзактним односима и ситуацијама су погоднији да им корона сруши тло под ногама.
Основни савет да се сачува здрава памет је, како саветује др Мисојчић, да се у односу са короном буде стрпљив и одговоран без обзира на то колико дуго је стање неизвесно.
– То не значи да би требало да доведемо себе у стање да трпимо, већ би требало да се развију обрасци понашања у складу са могућностима, а не да се човек учаури и чека крај. Људи би требало да се руководе тиме да буду одговорни, а не да страхују од система или да се понашају неодговорно, па да имају осећај кривице.
